Izrael i nove sile na Bliskom istoku

„Sirija se vraća, to je jasno". Asad će iz rata, koji traje skoro sedam godina, izaći kao pobednik i to u dogledno vreme. Sve pretpostavke da će on biti svrgnut sa vlasti i s njim uništena cela sirijska država isposavile su se kao pogrešne. Sirija će kao država i dalje postojati, ali ne kao do sada: „Ubrzo bi moglo izaći na videlo da će Sirija postati protektorat Irana".

Ovaj scenario o budućnosti Sirije za internet-magazin Al-Monitor iznosi jedan neimenovani izraelski savetnik za bezbedost. Sirija se inače u toku građanskog rata bitno promenila. Na kraju će nastati jedna sasvim nova zemlja, tačnije „Sirija koja će biti povezana sa Irakom i Iranom koji imaju veze sa Libanom Hasana Nasralaha, vođe Hezbolaha". Takav razvoj bi za Izrael imao duboke posledice: „Nova Sirija će biti mnogo opasnija od stare".

Kolika je zabrinutost u Izraelu zbog novih odnosa snaga u susednoj zemlji pokazuje noć između srede i četvrtka, kada su Izraelci napali navodnu hemijsku fabriku u mjestu Masjaf na severozapadu Sirije, koje je samo 30 kilometara udaljeno od granice sa Libanom.

"Sasvim drugi nivo napada"

Izraelska vojska je saopštila da je u proteklih pet godina izvršila najmanje 100 napada na skladišta i konvoje oružja, koji su po svemu sudeći bili namenjeni šiitskoj paravojnoj grupi Hezbolah. Poslednji napad se razlikuje od predhodnih, citira Džeruzalem Post bivšeg izraelskog general-majora Jakova Admirora: „To je sasvim drugi nivo napada. Prvi put Izrael nije samo napao skladišta nego i zvanične sirijske institucije koje služe za proizvodnju hemijskog oružja, raketa i municije".

Napad je izvršen samo nekoliko dana nakon posete Nasralaha Damasku. Džeruzalem post citira izraelske snage bezbednosti koje ne isključuju mogućnost da kompletan kompleks bude predat Hezbolahu. Izrael takvu predaju smatra vrlo opasnom što pokazuje i primer izraelske vojske, koja se nije ustručavala da izvrši napad iako se u relativnoj blizini fabrike nalazi ruska vazduhoplovna baza.

Vojska se pripremila i za verbalnu reakciju Damaska. Sirijska vojska je odmah posle napada upozorila na „opasne posledice ove agresivne akcije na sigurnost i stabilnost regiona".

Reakcije na nove diplomatske okolnosti

Rizici koje je Izrael nakon napada preuzeo na sebe, ukazuju na veoma promenjenu bezbednosnu situaciju u jevrejskoj državi. To se može zaključiti na osnovu napretka Hezbolahovih boraca na Golanskoj visoravni - oni su u nekim slučajevima čak prodirali na izraelsku teritoriju. Isto tako je opasna i politička situacija.

Rusija, navodi se u analizi lista Harec, sledi jedan cilj: da što je moguće prije dođe do primirja u cijeloj Siriji. Takva želja dovodi delom do suprotnog ponašanja: Rusija je protiv toga da Savet bezbednosti okarakteriše Hezbolah kao „terorističku organizaciju". S druge strane Moskvi ne smetaju napadi koje je Izrael izvršio na libansku paravojnu grupu. Razlog je jasan: Rusija u potpunosti želi da se koncentriše na svoj angažman u Siriji. Ne želi dodatne sukobe sa Izraelom.

Istovremeno, kada je u pitanju Sirija, Rusi zavise od Irana. Bez Irana bi postizanje primirja bilo teško. Zato Rusija izlazi u susret Izraelu i njegovom zahtevu o dugoročnom prisustvu u Siriji. S druge strane, Moskva u Siriji direktno reaguje na trenutne razmirice u odnosima sa SAD i po potrebi podriva političke i diplomatske inicijative Vašingtona.

Izrael bez klasičnih saveznika

To takođe znači da je Amerika za Izrael jedna vrsta posrednika, piše Harec: „Prvi put je jedan američki predsednik doveo Izrael u situaciju da kojoj mora deli svoje strateške planove između dve rivalske sile". U ovoj konstalaciji, Izrael postaje sporedna figura u kompleksnoj igri.

Tako gledano, Izrael se našao u situaciji u kojoj  nema pouzdane i pre svega uticajne saveznike, kao što su do sada uvek bile SAD. Međutim, sve dok nijedna supersila nije spremna da zaustavi Iran, Izrael u najboljem slučaju može samo da uspori „militarizaciju Sirije uz pomoć Irana".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android