S-400: Rusko oružje u turskim rukama?
2. jul 2019.
U julu bi moglo sve biti završeno. Štošta upućuje na to da će Turskoj kao prvoj i do sada jedinoj članici Severnoatlanskog pakta biti isporučen moderni ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400. Apeli američke vlade da otkaže ugovor sa Rusijom vredan 2,5 milijarde dolara očito nisu bilo od koristi.
U Vašingtonu postoji zabrinutost da bi Moskva preko svojih oružanih sistema mogla špijunirati NATO – pre svega moderni američki borbeni avion F-35 čiju bi prodaju Turskoj Amerikanci sada mogli da zaustave.
S-400: fleksibilan i povoljan
Protivvazdušni sistem obrane S-400 „Trijumf“ ima veliki i srednji domet. To je do sada najefikasniji model u nizu obrambenih sistema koji su nakon Drugog setskog rata razvijeni u Sovjetskom Savezu i kasnije modernizovani u Rusiji. Broj 400 odnosi se na navedeni maksimalni raspon u kilometrima.
Prema navodima Ministarstva obrane u Moskvi S-400 je zamišljen kao okosnica ruske protivvazdušne obrane. U pogon je stavljen 2007. godine, od tada je sve više jedinica opremljeno njime, i na pripojenom ukrajinskom poluostrvu Krim i u ruskoj eksklavi na Baltičkom moru Kalinjingradu.
S-400 se sastoji od nekoliko vozila, među kojima je i komandna centrala, mobilna radarska stanica i raketni bacači. Proizvođač je državni koncern za proizvodnju naoružanja „Almaz-Antej“, koji je zbog ruskog postupka u Ukrajini na listi sankcija Evropske unije i Sjedinjenih država. S-400 je razvijen kako bi oborio avione, strateške krstareće rakete, taktičke balističke rakete, ali i bespilotne letelice na visini od 27 kilometara. U ruskim medijima se tvrdi da je bolji od konkurentnih sistema iz Velike Britanije ili Francuske.
Rusi – lideri raketne tehnologije
„Dok Zapad proizvodi bolje avione, Rusi su uvek bili lideri u raketnoj tehnologiji“, potvrđuje Ričard Konoli sa britanskog Univerziteta Birmingen. S-400 je, kako on kaže, takođe vrlo fleksibilan i može se upotrebiti sa različitim vrstama raketa. Prema njegovim rečima dodatna prednost je cena. S-400 je, kako kaže Konoli, skoro pola cene američkog sistema „Patriot“.
Ipak, moguće je da postoje i politički razlozi kupovine. Upravo činjenica da je S-400 razvijen specijalno za upotrebu protiv američkog oružja, on bi mogao biti privlačan za Tursku, smatra ovaj britanski ekspert. Pri tome on misli na slučajeve kao što je pokušaj puča 2016. godine kada su predsednički avion ugrozili F-16 borbeni avioni sopstvene armije.
Moskovski vojni ekspert Aleksander Golc veruje da je kupovina S-400 čisto političke prirode. „Turska nema neprijatelje od kojih bi morala da se štiti upotrebom S-400. To je signal za SAD i druge da Ankara sprovodi samostalnu obrambenu politiku“, kaže Golts.
Prva vojna intervencija u Siriji
Turska je druga zemlja nakon Kine koja će dobiti obrambeni sistem S-400. Indija je već potpisala ugovor vredan 5,5 milijardi dolara i čeka na isporuku. I neke zemlje Zaliva su pokazale zainteresovanost. Ipak S-400 ima i nedostatke, kažu eksperti. „Još nikada nije isproban u ozbiljnoj ratnoj situaciji“, kaže Simon Vezeman iz štokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI. „Jedini u borbi testiran protivvazdušni obrambeni sistem bio je američki sistem ’Patriot’ u Zalivskom ratu 1991. godine.“
Pri tome je Rusija svoj obrambeni sistem već stacionirala u Siriji kako bi tamo zaštitila svoje vojne baze. Predsednik Vladimir Putin je osim toga rekao da tamo testira nove oružane sisteme. „S-400 je imao šanse da pokaže svoje sposobnosti prilikom napada SAD sa ’Tomahavk’ raketama na Siriju 2018. godine, ipak rusko vodstvo je bilo dovoljno razumno da ga ne upotrebi“, kaže Aleksandar Golc.
Transfer tehnologije iz Rusije u Tursku?
Prethodni modeli, kao što je S-300, su u Sovjetskom savezu bili koncipirani kao deo velikog nacionalnog sistema protivvazdušne obrane. Posebnost S-400 je: može se upotrebiti samostalno. Upravo to daje mogućnost Turskoj da upravlja ruskim oružjem izvan mreže NATO.
Otvoreno je pitanje na koji način Turska želi da upotrebljava S-400 protiv vazdušnih napada. U Rusiji tu ulogu preuzima moderni sistem protivvazdušne obrane kratkog dometa. On se takoreći u dvostrukom pakovanju isporučuje vlastitim trupama. Nije jasno da li Turska kupuje i taj sistem. Moskva je nagovestila želju da prodati Ankari i drugo oružje.
Turska se nada i transferu tehnologije iz Rusije. Navodno bi u Turskoj trebali biti proizvedeni neki delovi za S-400. „To će međutim pre biti simboličko učešće“, veruje Aleksandar Golc i govori o proizvodnji „nekoliko šrafova, ništa više“. Nakon nepotvrđenih izveštaja ruskih medija Moskva ne želi da omogući Turskoj pristup elektronskim komponentama kao što su softver za prepoznavanje koji ima zadatak da razlikuje prijatelja od neprijatelja.
Serijska proizvodnja S-500?
Dok Rusija oprema svoju vojsku sa S-400, ona već radi na proizvodnji modela naslednika. On bi se trebao zvati S-500 „Prometej“ i očekuje se da će biti operativan 2020. godine. Model je spreman za serijsku proizvodnju, saopštio je u utorak Denis Manturov, ministar industrije i trgovine. Moskva obećava da će novi sistem ima još veći domet koji bi omogućio čak i obaranje niskoletećih satelita.