Erdoganov raketni dil: Turska između Rusije i SAD
8. jun 2019.Turska treba da odustane od "dila o raketama" sa Rusijom i kupi američki protivvazdušni sistem odbrane Patriot, glasi nedvosmisleni zahtev američkog predsednika Donalda Trampa. Ipak vlada u Ankari ne pokazuje da je impresionirana ovim zahtevom. Turska je postigla dogovor sa Rusijom i nema nameru da se povuče iz sporazuma o naoružanju, rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan državnoj agenciji Anadolija.
I ministar odbrane Hulusi Akar redovno naglašava svoju odlučnost u tom smislu. On je tako obznanio da su turski vojnici u Rusiji već obučeni za rukovanje sistemom S-400. Još u junu, najkasnije u julu bi sistem trebao biti isporučen i do jeseni spreman za upotrebu.
Sankcije kao oružje protiv Turske
Kako bi tursku vladu pokrenula na promenu razmišljanja američka administracija mesecima vrši enorman pritisak na svog partnera iz NATO u Ankari: Više puta je predsednik Tramp kritikovao kupovinu sistema protivvazdušne odbrane S-400, a ministar spoljnih poslova SAD Majk Pompeo je pretio sankcijama. Prema navodima američke televizije CNBC Vašington je navodno turskoj vladi čak postavio ultimatum. SAD prete i time da će uskratiti Turskoj isporuku borbenog aviona F-35. To bi bio gorak udarac za turske snage bezbednosti, koje su naručile stotine mašina ovog tipa i već započele sa treningom za pilote.
Moglo bi se pomisliti da će američke pretnje dovesti do toga da turska vlada promeni stav. Konačno, zemlja se od prošle godine nalazi u ozbiljnoj monetarnoj i ekonomskoj krizi. A koliko ekonomske sankcije mogu naštetiti trenutno nestabilnoj turskoj privredi bilo je vidljivo već prošlog avgusta kada je Trampova vlada uvela kaznene carine na čelik i aluminijum nakon što je turski sud prvobitno odbio oslobađanje zatvorenog američkog pastora Endrju Bransona. Ekonomski stručnjaci u tadašnjim sankcijama SAD vide faktor koji je ekonomsku krizu u Turskoj vrlo zaoštrio.
S-400 je "šahovski potez"
Ulrih Kun sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku na Univerzitetu Hamburg pokazuje razumevanje za krut stav turske vlade. Postoji istovremeno nekoliko interesa koji su igrali ulogu u kupovini S-400.
"Na kupovinu se mora gledati i kao na diplomatski šahovski potez", kaže on. Prethodno je Vašington, kako kaže, jako naljutio tursku vladu tako što se usprotivio da isporuči propovednika Fetulaha Gulena. Pri tome su, nastavlja on, SAD u Siriji i Iraku sklopile savez sa kurdskim paravojnim snagama iako je njih Turska proglasila teroristima. "Sada je reč o tome da se povuče kontra potez prema Vašingtonu i pošalje signal da se kao geopolitički moćna "država-most" može stati i iza vlastitih interesa", kaže Kun.
Prema njegovom mišljenju ovaj dil je razumljiv i čisto vojno gledano: "Jedan takav sistem će biti korišten tamo gde je bezbedonosna situacija "nestabilna" a južna granica Turske je nesigurna." Doduše, dodaje, ni od jedne susedne zemlje se ne očekuje da izvede napad na Tursku. No, kako kaže, može se poći od toga da je ovaj oružani sistem, čija je upotreba fleksibilna, usmeren protiv nedržavnih aktera kao što su kurdske paravojne formacije.
Pri tome, kako navodi Kun, kupovina je i važan faktor znanja: "Turska može ostvariti pristup novoj vojnoj tehnologiji. Vojno osoblje se obučava, dobija licence i u jednom trenutku bi čak moglo da nauči da proizvodi delove raketnog odbrambenog sistema."
Poslovna volja ili politička kalkulacija?
Argumenti turske vlade su uglavnom poslovnog karaktera. Patriot-rakete će biti kupljene samo onda ako SAD ponude slične pozitivne uslove isporuke kao Rusija, izjavio je turski predsednik Erdogan ove sedmice. Ruski sistem protivvazdušne odbrane je sa cenom od 2,5 milijarde dolara za dve lansirne baterije mnogo jeftiniji nego američka verzija raketnog sistema Patriot. Istovremeno, sistem S-400 slovi za moderan i vrlo delotvoran.
Kupovina je međutim mnogo više od unosnog posla. Reč je i o politici moći. Ipak i za Trampovu administraciju je to više od biznisa: SAD i druge članice NATO imaju velike bezbedonosne dileme kada je reč o kupovini ruskog sistema protivvazdušne odbrane.
Prvo, ruska vojna tehnika nije kompatibilna sa sistemom NATO. I drugo, strahuje se da bi Rusija radarskom tehnikom S-400 mogla imati pristup tajnim informacijama vojnih letelica F-35 jer turska vojska bi ruski sistem protivvazdušne odbrane koristila u kombinaciji sa američkim borbenim avionima.
Turska je u bezizlaznoj situaciji: Ukoliko zemlja ipak popusti i time izbegne američke kaznene carine onda će turska vlada naljutiti vođstvo u Moskvi. I ruska vlada bi onda mogla uvesti Ankari ekonomske sankcije, baš kao što je to bio slučaj 2015. godine, nakon što je ruski borbeni avion bio oboren u turskom vazdušnom prostoru. Bez obzira u čiju korist će Erdogan odlučiti, SAD ili Rusiju: naljutiće jednu od te dve velike sile.