Rusko zveckanje oružjem na Balkanu

Na zajedničku rusko-srpsku vojnu vežbu u Sremu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj gleda se kao na demonstraciju ruske vojne moći, ali i političkog uticaja Rusije u tom delu Evrope. S obzirom na to da je vežba organizovana u jeku ukrajinske krize i zategnutih evropsko-ruskih odnosa, analitičari tvrde da Rusija zapadnim saveznicima želi da pokaže da može da interveniše i u drugim delovima evropskog kontinenta i da na Balkanu ima pouzdane saveznike koji podržavaju njenu ekspanzionističku politiku.

„Evropa i Sjedinjene Američke Države dvadeset godina tolerišu ruske saveznike na Balkanu koji koče napredak BiH prema evroatlantskim sistemima. Tvoj zemlji, čije su ruke vezane 'dejtonskom ludačkom košuljom', godinama se uslovljava put ka Evropskoj uniji i NATO, dok se istovremeno prećutno prelazi preko otvorenih nasrtaja na njen suverenitet i integritet. Jedan od ruskih saveznika na Balkanu, kako se i sam deklariše, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predvodi tu politiku koja bi raširenih ruku dočekala rusku vojsku i u BiH“, kaže sarajevski vojnopolitički analitičar Nedžad Ahatović.

Komentarišući za Dojče vele rusko-srpsku vojnu vježbu, Ahatović ističe da je ruska ekspanzionistička politika na Zapadnom Balkanu očekivana, s obzirom na „vekovne ruske težnje da izađe na 'topla mora'“. Pasivan odnos Evrope prema regionu, posebno BiH, pogoduje takvoj ruskoj politici, ističe sagovornik DW. Ipak, ruska ekspanzija u tom delu Evrope nije moguća ako su u regionu prisutni NATO ili evropske snage (Eufor) i zato se, podseća Ahatović, Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija usprotivila produžetku mandata Eufora u Bosni i Hercegovini.

Buđenje ratnih uspomena

„Uopšte nisam iznenađen činjenicom da su zajednički vojni manevri Rusije i Srbije po svom obimu najveće rusko vojno angažovanje tog tipa u Evropi još od raspada Varšavskog pakta. Ta vežba jeste demonstracija vojne sile, srpsko-ruskog savezništva ili 'bratske ljubavi', ali i jaka politička poruka Evropi, Amerikancima i regionu da Rusija, ne samo politički i ekonomski, već i vojno može da interveniše na Balkanu. Takav angažman, pored već zaboravljenih hladnoratovskih strepnji, budi i ratna sećanja, barem kada su BiH i Sarajevo u pitanju, na ruske dobrovoljce koji su s okolnih brda snajperima terorisali civile tokom proteklog rata“, ističe Ahatović.

U susednoj Hrvatskoj opuštenije se gleda na srpsko-rusko „zveckanje oružjem“, iako analitičari u toj zemlji primećuju da su vojni manevri organizovani veoma blizu hrvatske teritorije, svega pedesetak kilometara od granice. Analitičari, međutim, podsećaju da se geopolitičke okolnosti dramatično menjaju i da ne treba potceniti ruski ekonomski i vojnopolitički uticaj na Balkanu.

„Šešeljeve predstave u Beogradu, istovremeno s manifestacijama srpsko-ruskog prijateljstva, od vojnih vežbi praktično na granici s Hrvatskom, pa do posete velikodostojnika Ruske državne pravoslavne crkve Srbiji, još uvek nisu izazvale onakvu teskobu u Hrvatskoj, kakvu je Rusija demonstracijama vojne snage izazvala u Baltičkim republikama, ali sada je u Hrvatskoj po prvi put očigledno koliko je značenje hrvatskog članstva u EU i NATO“, kaže za Dojče vele zagrebački politički analitičar Davor Gjenero.

BiH je u najtežem položaju

Gjenero ističe da su u pravu oni koji smatraju da Putinov ekspanzionistički projekat iskorišćava energetsku i ekonomsku nadmoć u odnosu na neke države, uključujući i „postjugoslavenske“, kako bi ih Rusija dovela u podređeni položaj i uključila u svoje savezništvo.

„U najtežem položaju je BiH, koja element proruskog trojanskog konja ima ugrađen u svom konstitucionalnom sistemu, jer Rusi se već dugo u Banjaluci ponašaju kao da su u državi koja nema veze sa BiH i koja je u njihovoj interesnoj sferi. Hrvatska propušta da odigra svoju ulogu promotera zajedničke evropske spoljne, bezbednosne, ali i energetske politike, pa ne radi dovoljno na podršci BiH, ali i Srbiji, da se odupru aktualnom ruskom energetskom pritisku“, kaže Gjenero.

Ruska politika na Balkanu uzbunila je i evropske lidere. Hrvatsku ministarku spoljnih poslova i evropskih integracija Vesnu Pusić zabrinuo je nedavni ruski zahtev da se iz rezolucije Saveta bezbednosti o BiH izbaci rečenica u kojoj se spominju evroatlantske integracije. Analitičari tvrde da Rusija nije mogla da pošalje jasniju poruku o svojim namerama u tom delu Evrope. Nedžad Ahatović kaže da „umirujuće deluje poruka nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropa neće pitati Rusiju o Zapadnom Balkanu“. On, međutim, dodaje da zapadni saveznici privrženost balkanskom regionu moraju da potvrde i konkretnim delima. Pre nego što to učini Rusija.