Kako dalje s Putinovom Rusijom?

Na sastanku grupe G-20 brojni predsednici država i vlada vodećih industrijskih zemalja iskoristili su priliku da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu saopšte svoje mišljenje. Sada su opet na potezu ministri spoljnih poslova Evropske unije koji se danas (17.11.) sastaju u Briselu. To je težak zadatak za evropske šefove diplomatija jer šef Kremlja na kritike Zapada reaguje s potpunom ravnodušnošću. Nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju kažu da ima najbolji odnos sa Vladimirom Putinom, nakon višesatnog razgovora s njim napustila je mesto susreta bez komentara. Sada evropske vlade u Briselu moraju da koordiniraju reakcije na retoričku i vojnu ofanzivu Rusije u istočnoj Ukrajini.

Pooštravanje sankcija se ne planira, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. „Ali biće reči o spisku istočnoukrajinskih separatista, o ograničavanju njihovog pristupa imovini na Zapadu i ograničavanju njihove slobode kretanja.“

Zašto su reakcije na Putinove provokacije tako uzdržane, s obzirom na ruske ratne brodove ispred australijske obale, letove ruskih borbenih aviona duž granica NATO i dalje rusko napredovanje u istočnoj Ukrajini? Te mere su „relativno slabo sredstvo“ priznaje i Jan Tehau, stručnjak za bezbednost i direktor Instituta „Karnegi Evropa“. Mora se uzeti u obzir to da Zapad ne može da se složi oko pooštravanja sankcija i da za to nema većine ni u Evropskoj uniji.

S jedne strane, Zapad ne želi da poseže za „punom dozom“ sankcija, a s druge, nije siguran da li o tome uopšte može da bude postignut dogovor. „Zato započinje nešto tiše.“ Diplomate u Briselu daju da se nasluti da već postoji otpor protiv proširenja spiska sankcija za visoke predstavnike vlade ili poznate oligarhe. Otpor stiže, recimo, iz Velike Britanije. Premijer Dejvid Kameron bio je u Brizbejnu, istina, glasan kritičar Putina, ali i dalje štiti ruske milijardere bliske Kremlju koji žive u Londonu.

Zašto sankcije EU nemaju političkog efekta?

Ekonomske sankcije Evropljana do sada nisu imale nikakav politički efekat, osim novog moskovskog vojnog zveckanja oružjem. Da li bilo iluzorno verovati da bi time moglo da se dođe do promena odnosa u krugu oko Putina? „Ne mislim da je to potpuna iluzija“, kaže Jan Tehau.

„Po onome što se čuje i u krugovima neposredno oko Putina ima različitih gledišta o tome kako bi dalje trebalo postupati.“ Za jedne je već sada cena previsoka, kaže taj stručnjak za bezbednost. „Ne sme se zaboraviti da preživljavanje Putinove ekipe u suštini zavisi od toga da li ona može da kupi lojalnost u sopstvenoj zemlji. Ruska privreda nije jaka i pustiti je da sada iskrvari sigurno bi bilo bolno“, kaže Tehau. To će jednog dana imati snažan uticaj i na javno mnjenje i na krug ljudi oko Putina, smatra on.

„Svi znakovi ukazuju na to da ekonomske sankcije počinju da deluju“, kaže Žil Meri iz briselskog instituta Security and Defence Agenda. „Neće dugo potrajati dok one ne počnu da pogađaju i običnog ruskog građanina.“ Čini se da Kremlj s tim ne računa. I širenje vojnih pretnji sve do Pacifika, po Meriovim rečima, deluje čudno. „Šta bi moglo da bude cilj osim da se javnom mnjenju u Rusiji pokaže da se ta zemlja vratila kao supersila.“ Ekonomska razmišljanja potisnuta su delovanjem ruske politike na javnost, smatra Meri. Jasno je da Rusi smatraju da ih Zapad ne poštuje i ponižava, i da njegovu politiku prema Ukrajini smatraju provokacijom, kaže Meri. „U ruskoj duši postoji jedna duboko emocionalna komponenta i ona je veoma uzbuđena.“

Evropi potrebna veća sloga

Političarka Zelenih Rebeka Harms, članica Odbora za Ukrajinu Evropskog parlamenta, zahteva svođenje među-bilansa. „Mora se sagledati šta je doneo pokušaj da se traži rešenje koje nije vojno nakon zaoštravanja odnosa zbog aneksije Krima. Od početka je bilo jasno je potrebno vreme dok ekonomske sankcije ne počnu da deluju“, kaže Harms. „Trenutno je privreda u Rusiji u padu, u slobodnom padu, ako se pogleda rublja. To ima veze ne samo sa sankcijama, već i sa padom cena nafte.“ Jer, Rusi su se gotovo isključivo oslonili na izvoz energenata.

Evropljani bi sada trebalo da urade dve stvari, kaže poslanica Zelenih. „Prvo, da jasno stave na znanje da se sankcije nastavljaju i da iza toga stoje svi – i drugo: trebalo bi dogovoriti da članice Evropske unije ne smeju da sa Rusijom obavljaju velike poslove.“ U vezi s tim Harms konkretno navodi prodaju nemačke infrastrukture za gas ruskom koncernu „Gasprom“ i isporuku francuskog ratnog broda „Mistral“. Umesto toga, Evropljani bi trebalo da se zajednički pripreme da izađu na kraj sa manje gasa iz Rusije. „Krizni plan za zimu mora se napraviti, ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropsku uniju.“ Veća nezavisnost od ruskog gasa, kaže Harms, najvažnije je što ministri spoljnih poslova EU moraju da postignu.