Ruski ciljevi ostvareni, rezultat neizvestan

Nakon napada na konvoj humanitarne pomoći u blizini Alepa, ton između Vašingtona i Moskve ponovo se zaoštrio. Stiče se utisak da Rusi žive u „paralelnom univerzumu“, izjavio je američki ministar spoljnih poslova Džon Keri u sredu (21.9), nakon sednice Saveta bezbednosti u Njujorku. Tako je on opisao razgovore sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovim. Prema američkim informacijama, radilo se o napadu iz vazduha i zato za njega može da bude odgovorna samo sirijska ili ruska vojska, saopšteno je iz Vašingtona.

Lavrov je prethodno u Njujorku upozorio na opasnost od ishitrenog prebacivanja krivice, rekavši da treba sačekati rezultate opsežne istrage. Rusko Ministarstvo odbrane odbacilo je optužbe da je ruska vojska napala konvoj i upro prstom na ustanike i SAD. Između ostalog, objavili su i snimak iz vazduha koji navodno pokazuje jedan automobil sa minobacačem u blizini konvoja.

Optužbe na račun Moskve i Damaska

Prvi humanitarni konvoj koji je nakon duže vremena bio nadomak Alepa je uništen. Pri tom je poginulo 20 ljudi. Ustanici podržavaju poziciju Vašingtona. Grupa ruskih aktivista kritički orijentisana prema vladi u Moskvi, a koja sebe naziva „Conflict Intelligence Team“ (CIT) i istražuje svima dostupne izvore na internetu, prebacuje Kremlju da snosi deo krivice za napad. „Konvoj UN uništen je u blizini Alepa vazdušnim napadima, kako Asadovog režima, tako i ruske avijacije“, navodi se u njihovoj analizi i dodaje: „Navodi ruskog Ministarstva odbrane ili nemaju veze s tim slučajem ili su pogrešni.“

Primirje uništeno artiljerijskom paljbom

Za Alekseja Malašenka, napad na konvoj je zagonetka. „Sve govori u prilog tome da je napad izvršila u najmanju ruku sirijska armija“, kaže ekspert za Bliski istok moskovskog centra „Karnegi“. Nije isključen ni „ruski faktor“, ali to „ne može jasno da se dokaže“. „Rusija to nikada neće priznati“, kaže Malašenko. „Možete li da zamislite da Putin kaže: 'izvinite, napravili smo grešku?'“

Upravo to su Sjedinjene Američke Države uradile pre nekoliko dana. U subotu (17.9.) je na istoku Sirije, u napadu savezničke koalicije predvođene SAD, prema ruskim navodima poginulo više od 60 vojnika Asadove armije. Moskva i Damask su protestovali, Vašington je zbog napada izrazio žaljenje. I jedan i drugi incident koji su se desili u razmaku od nekoliko dana, doveli su u pitanje primirje koje su SAD i Rusija dogovorile u Ženevi i koje je 12. septembra stupilo na snagu. Sirijska vlada je primirje proglasila okončanim i optužila ustanike da su ga prekršili.

U tom kontekstu, Moskva je ponovo pojačala vojno prisustvo u regionu. Ministarstvo odbrane najavilo je u sredu (21.9.) da će u Sredozemno more poslati jedini ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“. Taj ratni brod trebalo bi da štiti rusku mornaricu na obalama Sirije.

Glavni motiv – pomoć Asadu

Ovih dana napunilo se tačno godina dana otkako je Rusija počela svoju vojnu akciju u Siriji. Tada je svet odgonetao zbog čega se ruski vojni transportni avioni i ratni brodovi sve češće upućuju u Siriju.

Ispostavilo se da je Rusija u zapadnosirijskoj provinciji Latakija izgradila uporište za svoju avijaciju. Tridesetog septembra 2015, Rusija je počela sa vazdušnim napadima i to obrazložila borbom protiv terorizma. Zapad je optužio Moskvu za bombardovanje snaga umerene opozicije.

Iz ruske perspektive to izgleda ovako: Moskva je svoj angažman u Siriji počela iz dva razloga – da podrži svog saveznika, sirijskog predsjednika Bašara al-Asada i da prisili SAD na pregovore. „Kada je sve počelo, odlučujući faktor bilo je to što je povećan rizik da dođe do pada Asadovog režima“, kaže Fjodor Lukjanov, predsedavajući Veću za spoljnu i odbrambenu politiku u Moskvi, organizacije koja je bliska ruskoj vladi. Taj cilj danas je postignut i to je za Moskvu najvažnije, navodi Aleksej Malašenko. Rusija je u Siriji pokazala da nije „samo regionalna sila“, kako ju je jednom nazvao američki predsednik Obama. SAD će tako morati da pravi veće ustupke od Rusije.

I eksperti sa Zapada potvrđuju da je Rusija ojačala svoju poziciju na Bliskom istoku. „Bez Moskve, ili bar bez njenog odobrenja, sada jedva da je moguće da se dođe do bilo kakvog rešenja“, veruje Margarete Klajn iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Putin bez plana

Ipak, trajno rešenje konflikta u Siriji nije na vidiku, smatraju eksperti. Vladi u Moskvi nije pošlo za rukom da kontrolu preda u ruke samih Sirijaca i da se „elegantno povuče“, kaže Lukjanov. Malašenko je pesimista: „Osnovni zaključak glasi da se konflikt nastavlja.“ I Moskva i Vašington nevoljno su se upustili u potragu za održivim rešenjem. Proklamovana borba protiv terorizma, samo je lažni izgovor za odmeravanje snaga u Siriji.

Što se tiče Rusije, predsednik Putin nema konkretan plan za okončanje vojne misije u Siriji. „Putin ima jaku taktičku poziciju, ali ni on ne zna kako će se igra završiti“, kaže ekspert iz Moskve. „On je svestan toga da će Asad otići s vlasti, ali ne zna ko je taj ko će preuzeti njegovu poziciju.“

Rusija će zato ostati prisutna u Siriji, sve dok je njen štićenik Asad na vlasti. Sve drugo, za Moskvu bi predstavljao neprihvatljiv gubitak obraza.