I kad se puca i kad je primirje – oni gladuju
Sudeći po onome što je moglo da se sazna, retko ko od stanovnika Sirije je očekivao da će prekid vatre da potraje. Još manje je onih koji su mogli da zamisle da bi to mogla da bude polazna tačka za rešenje krvavog sukoba. Ipak, većina je čeznula za prekidom vatre i slavila po ulicama i kafićima kada se vest o tome raširila. Na pitanje šta misle o primirju, većina je odgovorila sa: Elhamdulilla – Hvala Bogu!
Među tragičnim posledicama propalog primirja je i to da su mnogi ljudi u Siriji dobili uznemirujuću lekciju: naime, da se prekid vatre u stvari uopšte ne isplati. Tu lekciju su dobili pre svega ljudi koji gladuju u područjima koja su pod opsadom – uglavnom od strane režima Bašara Al Asada i njegovih saveznika.
Stotine hiljada ljudi gladuje
Prema procenama Ujedinjenih nacija, 600.000 ljudi gladuje. Druge organizacije govore da je pogođeno i do milion ljudi. Dok je primirje u prvih nekoliko dana donekle održavano, humanitarna pomoć mogla je da počne da stiže. Međutim, to se nije desilo – između ostalog i zato što sirijska vlada nije izdala potrebne papire. Kamioni su stajali spremni. Sada je jedan konvoj pomoći bombardovan i UN su potpuno prekinule isporuke.
Dakle, Sirijci koji gladuju pre svega su dobili poruku da prekid vatre nema smisla. Oni gladuju dok oružje ćuti i gladuju dok se vode borbe. Zašto onda da se ne pridruže Fatah Al-Šamu, terorističkoj grupi koja se donedavno zvala Nusra front i koju je osnovala Al Kaida ili je bar podržava? Njeni borci su bar pokazali da mogu da probiju blokade. Da to jesu teroristi, ali kakve to veze ima – sigurno misle neki Sirijci po opsadom: jači su i ima ih sve više.
Politika koja generiše terorizam
Posebno Asad – kao i Rusija – u više navrata naglašavaju da im je glavni cilj da pobede teroriste u Siriji. Ali zašto onda prosto teraju ljude da im se pridruže? Ako je Asad zaista želeo primirje, zašto onda nije obezbedio da gladni ljudi od toga imaju koristi, kako bi se prekinuo začarani ciklus eskalacije sukoba?
Ko god da je odgovoran za kršenje primirja – zaraćene strane optužuju jedna drugu – za patnje stotina hiljada ljudi je kriv onaj ko je potpuno odbacio sporazum o prekidu vatre – bez pokušaja ili insistiranja na tome da se prekid vatre spasi. Dakle Asadov režim.