Ruske zastave na protestima Pegide

Trg ispred poznate opere u Drezdenu je pun. Tri dana nakon terorističkih napada u Parizu, na tradicionalnim okupljanjima ponedeljkom, „Pokret evropskih patriota protiv islamizacije Zapada“ (Pegida) okupio je 10.000 pristalica. To je nekoliko hiljada više nego nedelju dana ranije, ali daleko od masa koje je Pegida okupljala na vrhuncu svoje popularnosti. Sada, nakon terorističkih napada, u Pegidi smatraju da se njihovi zahtevi za zaustavljanjem dolaska izbeglica u Evropu potvrđuju. Oni i dalje traže smenu vlade u Nemačkoj.

Sedokosi s ruskim zastavama

I prošlog ponedeljka (16.11.) čule su se poznate parole: „Merkel mora da ode“, „Dosta terora“ i sl. Mnogi su mahali zastavama, uglavnom nemačkim. Ali u moru okupljenih ističe se i nekoliko desetina ruskih zastava. Najvećom maše jedan postariji, sedi čovek. On kaže da strahuje od mogućeg rata između Rusije i SAD i u istom dahu hvali ruskog predsednika Vladimira Putina. „On je političar koji nešto preduzima. Naši političari samo pričaju“.

Jedan drugi demonstrant kaže da on sam doduše nikada nije sreo Putina, ali njegov bivši šef jeste. Putina i Drezden povezuje to što je aktuelni ruski predsednik za vreme DDR-a služio kao agent KGB-a u saksonskoj prestonici. Mnogi politikolozi, poput Kristijana Demuta, smatraju da Pegidu masovno podržavaju upravo oni koji su u DDR režimu igrali važnu ulogu, bilo kao članovi vladajuće partije SED ili kao službenici ili doušnici zloglasne tajne policije Štazi. To je doduše samo hipoteza, ali na protestima Pegide u oči upada da ruskim zastavama uglavnom mašu stariji ljudi.

„Putine, pomozi nam“

Ksenofobna Pegida od samog početka je pokazivala proruske tendencije. U „Drezdenskim tezama“, svojevrsnom programu pokreta, Pegida traži „normalizaciju odnosa s Rusijom“. Na jednom od prvih protesta, pojavila se i izvesna „Anastazija iz Rusije“, koja je s pozornice zatražila priznanje aneksije Krima od strane Rusije. Osnivač Pegide Luc Bahman demonstrativno se fotografisao s ruskom bajkerskom grupom „Noćni vukovi“, miljenicima Kremlja koji su podigli mnogo prašine svojim proruskim turama po Evropi. Ali Pegida obožava pre svega jednog čoveka – Vladimira Putina. Bahman je na mnogim protestima nosio majicu s likom ruskog predsednika. Mnogima odzvanjaju u ušima povici „Merkel u Sibir, Putina u Berlin“. Ili jednostavno: „Putine, pomozi nam“.

DDR, antiamerikanizam, Putin

I dok su desni radikalizam i ksenofobija pokreta već postali predmet naučnih analiza, Pegidino rusofilstvo još uvek je obavijeno velom tajne. Stručnjaci kojima se obratio DW, smatraju da tu postoje tri ključna aspekta: DDR, antiamerikanizam i kult Vladimira Putina i njegovog sistema moći. „Žitelji bivše Istočne Nemačke, što je paradoks jer su oni uvek hteli da se reše Sovjeta, svoj identitet definišu i kroz zajedničku nemačko-rusku prošlost“, kaže Zilke Satjukov sa univerziteta u Magdeburgu.

„Istok (Nemačke) je uvek bio bliži Rusima nego zapad. To se videlo i tokom ukrajinske krize. Građani istoka Nemačke su pre na ruskoj, nego na ukrajinskoj strani“, kaže Satukov. Istoričar iz Drezdena Justus Ulbriht ukazuje i da na istoku Nemačke postoji vrlo raširen antiamerikanizam. „Biti proruski orijentisan, automatski znači biti antiamerički“, tvrdi Ulbriht.

Radikali za Putina

Kerstin Kedic iz stranke Levica, direktne naslednice režimske Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED), govori o atmosferi podrške Vladimiru Putinu. Smatra da sledbenici ruskog predsednika u glavi imaju sliku jakog političara na konju. „O stvarnosti u Rusiji nemaju baš previše pojma“, kaže Kedic.

Putin je uzor i za otvorene desne ekstremiste. Bivši lideri desno-radikalne Nacionaldemokratske stranke Nemačke (NPD), javno podržavaju Putinovu politiku i žestoko se protive sankcijama protiv Kremlja.

Grad Drezden, kolevka Pegide, gaji poseban odnos prema ruskom predsedniku. Putin je 2009. odlikovan posebnom medaljom za zasluge na polju kulturne razmene. Drezden i Putinov Sankt Peterburg su gradovi-partneri. Drezden je naročito omiljen kod ruskih turista. I prvi nemački ogranak državno finansirane fondacije „Ruski svet“, otvoren je u Drezdenu

Prvi bi me oni poterali

Ali šef kancelarije te fondacije u Drezdenu Volfgang Šelike distancira se od Pegide i njenog predvodnika Bahmana kojeg, zbog sukoba sa zakonom, naziva „kriminalcem“. Šelikeov zamenik Vitalij Kolesnik smatra da ruske zastave na protestima Pegide predstavljaju provokaciju.

Ali tu su i useljenici ruskog porekla, njih oko 15.000. Mnogi od njih odlaze na proteste Pegide jer, kako kažu, strahuju od „kriminala muslimanskih useljenika“. Istovremeno mnogi su svesni da je Pegida pre svega, ksenofobičan pokret. „Da oni dođu na vlast, odmah bi ljude poput mene oterali iz zemlje“, kaže jedan ruski useljenik. Zato se drži podalje od redovnih protesta ponedeljkom.