Koliko je Nemačka bezbedna?

Noje osnabriker cajtung: „Koliko je Nemačka bezbedna? Nije li bolje izbegavati velike manifestacije kao što su fudbalske utakmice, karnevali ili božićni vašari? Ili bi ih upravo sada trebalo posećivati? Odgovor na to pitanje mogao bi da bude da bi ih zapravo trebalo posećivati. Ovog trenutka najviše se traže hrabrost, solidarnost i odlučnost. Protiv terorizma se može boriti samo zajednički, uvezivanjem svih snaga.“

Landshuter cajtung: „Događaji u Hanoveru dokazuju dve stvari. Jedna je da Nemačka nije ostrvo srećnika, već da je bila i ostala proklamovani cilj napada terorista. Još i pre Pariza, postojala je apstraktna pretnja i po tom pitanju se ništa nije promenilo. Druga stvar jeste da službe bezbednosti rade svoj posao i da situaciju drže pod kontrolom.“

Pametno, a ne samo hrabro

Kelner štat-ancajger: „To koliko daleko možemo da idemo sa parolama, obećanjima i demonstracijom navodne snage, pokazuje otkazivanje fudbalske utakmice. Otkazivanje meča Nemačka-Holandija, zamišljenog kao manifestacija slobode i nepokolebljivog otpora terorizmu, pokazalo je koliko je sve to naivno.“

Frankfurter algemajne cajtung: „I otkazivanje velike manifestacije može biti delotvoran doprinos u borbi protiv transnacionalnog terorizma. Konačno, radi se o tome da se ljudi zaštite i da se nasilje spreči. Dozvoliti održavanje planiranih manifestacija, uprkos ozbiljnim upozorenjima o mogućem masovnom ubistvu, nije odraz hrabrosti i prkosa teroristima, već krivično delo. U rad policije spada i prevencija. Retorika pretnje, kojom se služi Francuska kao žrtva napada, a što je razumljivo, ne bi trebalo da nas zavara da zatvorimo oči pred istinom koja glasi: da biste pobedili u ratu, morate da postupate pametno i da dobro odmeravate stvari. Upravo protiv neprijatelja koji ne samo što nasumice ubija nedužne civile, već se i krije iza njih, mora se igrati na kartu dobre saradnje policijskih i vojno-obaveštajnih službi.“

Između bezbednosti i slobode

Di Velt: „Borba protiv terorizma vodiće se na mnogim poljima, ali na glavnom frontu neće biti vojska, već nemačka tajna služba BND, Ured za zaštitu ustavnog poretka i različite policijske službe. Njima bi trebalo staviti na raspolaganje sredstva potrebna za zaštitu države i njenih građana. Sve to bi trebalo uraditi bez škrtarenja, odlučno, brzo i dobro promišljeno – pa čak i ako bi sve to, nakon što se pažljivo odmeri, dovelo i do ograničavanja prava nekih ljudi ili grupa. To nema veze sa histerijom i isticanjem zapadnog sistema vrednosti. Naša demokratija dovoljno je jaka da, u zavisnosti od stepena opasnosti, izbalansira procep između bezbednosti i slobode.“