„Ratovi bez kraja“
13. jun 2018.
Već sam naslov studije dovoljno govori: „Ratovi bez kraja“ – više diplomatije, manje izvoza oružja“. Zaključak nemačkih instituta za istraživanje mira je pesimističan: oni dolaze do zaključka da je potrebno „izaći na kraj sa sve više ratova i kriza, i istovremeno sve manjom sposobnošću međunarodne zajednice da obezbedi mir i bezbednost u svetu“.
Reč je o zajedničkoj analizi bonskog Međunarodnog centra za konverziju (BICC), Istraživačkog centra evangelističke studijske zajednice iz Hajldelberga (FEST), Hesenske fondacije za istraživanje mira i sukoba iz Frankfurta (HSFK), Instituta za razvoja mira iz Duizburga (INEF) i Instituta za istraživanje mira i bezbednosne politike iz Hamburga (IFSH).
Demokratija pod pritiskom
Jednostrano otkazivanje sporazuma o ograničenju širenja nuklearne tehnologije s Iranom od strane SAD, stručnjaci ocenjuju kao „frontalni napad na multilateralni mirovni i bezbednosni poredak“. Za američkog predsednika Trampa kažu da je on Sjedinjene Američke Države od „garanta“ međunarodnog poretka pretvorio u „onoga koji ga ugrožava“.
Ali i na drugim stranama sveta ima malo razloga za optimizam. Rusija se kritikuje zbog kršenja međunarodnog prava aneksijom Krima, a u Turskoj se predsednik Redžep Tajip Erdogan optužuje da „znatno slabi načela podele vlasti i ograničava slobodu građana“. Prema navodima analitičara, i u Mađarskoj i Poljskoj se „liberalna demokratija nalazi pod sve većim pritiskom“.
Što se Ujedinjenih nacija tiče, njima se prigovara „totalna neefikasnost“ kada je reč o najvažnijim svetskim sukobima, poput građanskog rata u Siriji ili proterivanja muslimanske manjine Rohinđa u Mijanmaru. Istovremeno, broj građanskih ratova je „najviši nakon 1945“, pokazuje studija.
Manje terorističkih napada
Posebno zabrinjavajuća je situacija na Bliskom i Srednjem istoku. Uz stotine hiljada žrtava u ratovima u Libiji, Siriji, Jemenu i Iraku, u tim regionima se trenutno nalazi i više od 11 miliona izbeglica. Uz to, u studiji se napadi bojnim otrovima, kao i strahovlada Islamske države (IS) navode kao „primeri masivnog kršenja ljudskih prava“.
Jedino kada je reč o međunarodnom terorizmu autori studije izražavaju „umereni optimizam“. Od 2015. se broj terorističkih napada širom sveta smanjuje. Samo jedan odsto svih žrtava terorizma živi u zemljama-članicama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Istovremeno, stručnjaci se odlučno suprotstavljaju tvrdnjama – raširenim i u Nemačkoj – po kojima su povećani broj migranata i liberalna politika prema izbeglicama povećali opasnost od terorističkih napada u Evropi. „Pretežan broj onih koji su između 2015. i 2018. počinili terorističke napade u Evropi, žive tu već u drugoj ili trećoj generaciji“, navodi se u studiji mirovnih instituta.
Kako bi se integracija migranata u društvo ubrzala i poboljšala, istraživači zahtevaju veću brigu o izbeglicama, te da im se omogući lakši dolazak drugih članova porodice. To nije samo poželjno u smislu humanitarne politike, već je „smisleno i iz bezbednosnih razloga“.
Zahtevi Berlinu, apel Evropi
Stručnjaci smatraju da odgovornost za ovakvo stanje u svetu, kao i za nastojanja da se ono promeni, snosi odgovornost i nemačka vlada. Aludirajući na „ispade“ američkog predsednika Trampa, od nemačke vlade se zahteva da, „zajedno sa svojim partnerima, razviju strategiju koja bi omogućila da se ograniči šteta koju međunarodnim odnosima nanosi aktuelna američka politika“.
Generalno je, prema mišljenju analitičara, nemačka spoljna politika suviše pasivna. Oni traće veći angažman Berlina na međunarodnoj političkoj sceni. To se pre svega odnosi na regione Bliskog i Srednjeg istoka u kojima su u toku veliki sukobi. Dobre kontakte koje Nemačka tu ima, ona bi trebalo da iskoristi „kako bi otvorila kanale za razgovor između različitih sukobljenih strana“, ali i da bi „istovremeno preuzela posredničku i moderirajuću ulogu“.
Stručnjaci, međutim, istovremeno kritikuju nemački izvoz oružja sukobljenim stranama u Jemenu i Turskoj. Oni traže restriktivni zakon o kontroli izvoza oružja, te „obustavljanje isporuka oružja Turskoj“, sve dok ta zemlja „deluje suprotno međunarodnom pravu“.
U potrazi za rešenjima, mirovni analitičari savetuju političarima u Berlinu da usko sarađuju s drugim partnerima unutar Evropske unije, pre svega s Francuskom. S obzirom na situaciju s ljudskim i građanskim pravima, nemačka vlada bi morala da radi na formulisanju „samostalnije politike bezbednosti“. Za budućnost je potrebno ni više ni manje nego da „stari model evropskih vrednosti postane izvozni hit širom sveta“.