Rat su čekanje, čaj i cigarete
27. mart 2018.
Jan-Lukas Kulej nimalo ne izgleda kao borac dok sedi u svojoj kuhinji i puši cigaretu. Zapravo je baš pušenje navika koju je stekao u ratu. Jer rat je, kako je ovaj 23-godišnjak naučio u proteklih šest meseci, pre svega čekanje. I ispijanje čaja. I pušenje. Kulej je u međuvremenu dosta rata. Dosta mu je i čaja, sad pije samo kafu. Ali pušenje mu je ostalo od kako se pre nepunog meseca vratio sa područja na severu Sirije gde žive Kurdi.
Tamo se pola godine borio protiv takozvane Islamske države ili „islamističkog fašizma“, kako to zove Kulej. A ostala mu je i strast i oduševljenje za kurdske borce i projekat nezavisnosti Rohave na severu Sirije. Upravo taj san o nezavisnosti regiona kao početku nastanka Kurdistana danas je cilj turskih aviona i tenkova i paravojski bliskih džihadistima koje su osvojile Afrin. Cilj turskog predsednika Erdogana je osvajanje tog područja i „čišćenje“ od terorista, kako on zove borce Jedinica narodne odbrane (YPG).
„Cena koju sam spreman da platim“
Optužba da je terorista bi Kuleja mogla da stigne i u Nemačkoj. Kurdska narodna obrana je povezana sa Radničkom partijom Kurdistana koja se i u Evropskoj uniji vodi kao teroristička organizacija. No nemačko Državno tužilaštvo tvrdi da će se o nemačkim dobrovoljcima u YPG odlučivati „od slučaja do slučaja“. Istraga se vodi tek u nekoliko desetina slučajeva, ali nema nijedne optužnice.
- pročitajte još: Uvezeni sukob
Doduše, trenutno se i u Nemačkoj ređaju napadi na džamije i institucije povezane sa Turskom i nemačke službe sumnjaju da iza njih stoje upravo organizacije Kurda, zajedno sa ekstremnim levičarima koji su im se priključili.
Kulej je svestan da bi i u Nemačkoj mogao da ima problema sa policijom jer zna da je i protiv drugih stranih dobrovoljaca bilo „određenih represalija“. Mera predostrožnosti je često samo oduzimanje pasoša na godinu dana. „To je cena koju sam spreman da platim. To nije velika žrtva u poređenju sa onim što trpe ljudi koji tamo žive“, kaže Kulej. Ne brine ga čak ni moguća optužnica za terorizam jer veruje da bi to bio pravi skandal koji bi skrenuo pažnju javnosti na probleme Kurda.
Ali mnogo više brige mu zadaju pristalice Erdogana u Nemačkoj i turske organizacije koje ovde gotovo nesmetano djeluju. Pre svega zbog njih sad pohađa tečaj borilačkih veština.
„Tu je teorija, tamo je to život“
Bio je dug put od jednog univerzitetskog grada u pokrajini Hesen gde je Jan-Lukas studirao pa do severa Sirije. „Ali ako se krećete u krugovima levičara, onda je Rohava uvek tema o kojoj se razgovara.“ Levičare u Nemačkoj često muči to što previše teoretišu, odvojeni od svakodnevnice i prakse. Na severu Sirije takvih dilema jednostavno nema, kaže nam ovaj student sociologije.
- pročitajte još: Trijumf autokrata
„Tamo su državne strukture potpuno uništene. Ljudi su bili prisiljeni da se sami organizuju, da se pobrinu za obranu, da bi imali šta da jedu. I bolnice moraju da funkcionišu iako više nema države, čitav život mora da teče dalje“, kaže on. „Upravo je revolucionarna stranka PYD iskoristila to da ponudi svoj model uređenja društva. I sve to od onda funkcioniše. Već godinama ljudi ne gladuju. Uspešni su protiv Islamske države.“
To je bilo, priča ovaj student, mesto u Siriji sa najvišim kvalitetom života. Jer polovina stanovnika pre turske intervencije bili su ljudi koji su izbegli iz drugih delova Sirije. „To je možda jedino područje na svetu kojim je upravljao jedan pokret koji ima revolucionarne zahteve.“
Naravno, ništa nije tako idealno kako nam govori Kulej: područje kojim upravlja stranka YPG zaista jeste, u datim okolnostima, relativno sređeno i pluralističko. Ali organizacije za zaštitu ljudskih prava već godinama navode da Kurdi takođe angažuju decu vojnike, da ima paušalnih hapšenja ili egzekucija političkih protivnika i manjina.
Puška umesto kamere
Kulej je sve to želeo da vidi sopstvenim očima: isprva se priključio medijskoj grupi Jedinica kurdske odbrane – trebalo je da vodi intervjue, fotografiše i snima. Ali na kraju se ipak priključio oružanim jedinicama. Prošao je jednomesečnu obuku za međunarodne dobrovoljce i tek tamo je bio impresioniran spremnošću njegovih instruktora na žrtvu. Mnogi su izgubili članove porodica, neki su ostali bez ruke ili noge, ali i dalje se bore: „Tu bih sam sebi ispao smešan da kažem: 'želim da snimim par fotografija i onda da se vratim kući'.“
Mladi Nemac na kraju nije dodeljen borbenoj nego tehničkoj jedinici za održavanje vozila i artiljerije. I tako je bio blizu linije fronta. Kulej kaže da nije pucao na neprijatelja, ali da se itekako pucalo na njega. Pitao se da li će izneti živu glavu, nekoliko prijatelja je stradalo. „Kad vidiš kako ti ubijaju prijatelja i da žele da ubiju tebe… to te još više emocionalno uvlači u sukob i on prelazi na drugi, lični nivo“, kaže Kulej.
San: kao turista u mirnu Siriju
Poznato je da su neki nemački državljani doista poginuli služeći u Jedinicama narodne odbrane. Jan-Lukas Kulej poznaje i jednog Nemca koji je upravo u Afrinu teško ranjen i malo je verovatno da će se izvući. Ali da li je već izgubio život, to ne zna: kontakt je prekinut i jedva može da sazna šta se tamo zbiva.
- pročitajte još: Afrin umire – Zapad ćuti
Kulej nam kaže da zna za četrdesetak, pedesetak stranaca koji su se u proteklim godinama borili kao dobrovoljci u redovima sirijskih Kurda. U međuvremenu ih je možda još dvadesetak. Sa jedne strane jer se borba protiv islamista bliži kraju, ali i zato što je sve teže postalo doći do severa Sirije.
Otprilike trećina tih dobrovoljaca su, kaže, levičarski idealisti kao on, druga trećina su ljudi „koji su imali vojnički život, bili plaćenici u Legiji stranaca ili nekoj drugoj vojsci i sada žele dalje da ratuju“. Poslednja trećina su neprijatelji „islamističkog fašizma“ i to je šarolika skupina: „Tu ima i potpuno otkačenih tipova, nekoliko njih sa izuzetnim životopisima.“
Svoj zadatak sada vidi u tome da Kurde i njihovu borbu politički podrži u Nemačkoj. Ali svakako bi rado još jednom otišao „kao turista, u mirnu i demokratsku Siriju. To bi zaista bilo sjajno.“