Rasizam usmeren protiv crnaca raširen u Nemačkoj

Incident se dogodio prošlog petka u Berlinu. Adegbaji B. je bio napolju sa svojom jednogodišnjom ćerkicom kada mu je iznenada prišla jedna žena i počela da ga vređa na rasističkoj osnovi i da ga pljuje. On je snimio incident, postavio video na društvene mreže i napad prijavio policiji. Žena je ubrzo nakon toga privedena.

-pročitajte još: Svakodnevni rasizam u Nemačkoj

Adegabaji B. je poreklom iz Nigerije i kaže da je rasizam njegov stalni pratilac u Nemačkoj. Uvrede na rasističkim osnovama, kako kaže, on dobija dva do tri puta svakog meseca. Kaže i da je njegova ćerka traumatizovana nakon najnovijeg incidenta.

Strukturalni problem Nemačke

To nije usamljen slučaj. Ljudima crne boje kože stalno se događa da ih recimo dodiruju po kosi. Ili da ih pitaju da li imaju kod sebe drogu. Ili ih uznemiravaju na seksistički način. Policija ih kontroliše češće nego belce. Oni mnogo teže pronalaze stan nego belci.

Mnogi su imali takva iskustva u Nemačkoj. Njih oko 6.000 to je potvrdilo i u jednoj anonimnoj i dobrovoljnoj onlajn-anketi pod imenom „Afrocenzus“, koja je sprovedena od 20. jula prošle do 6. septembra ove godine. Rezultati su sažeti u izveštaju na 300 stranica.

„Bio je to zaista dug put i velika borba“, rekao je istraživač rasizma Danijel Gjamerah iz organizacije „Each One Teach One“ tokom onlajn-promocije rezultata istraživanja. On govori o „bolnim iskustvima“. Prethodna nemačka vlada nije posvećivala previše pažnje prikupljanju takvih podataka, „iako je to zapravo bila njena obaveza u pogledu zaštite ljudskih prava“, dodaje Gjamerah. „Rasizam usmeren protiv crnaca nije naš problem, nismo ga mi izmislili. To je strukturalni problem u ovoj zemlji.“

Ljudi izloženi rasizmu žive sa nama

Istraživanje nije reprezentativno, ali ipak pokazuje trend. I ujedno opisuje gorka iskustva ljudi koji su u Nemačkoj još uvek diskriminisani. Sprovedeno je kao zajednički projekat organizacija civilnog društva koje se zalažu za pluralizam i demokratiju – „Each One Teach One“ i „Citizens for Europe“. Projekat je finansiran s oko 150.000 evra iz sredstava Agencije za borbu protiv diskriminacije koja radi u sastavu nemačkog Ministarstva za porodična pitanja.

Bernhard Franke, v.d. direktora Agencije za borbu protiv diskriminacije, kaže: „Rezultati jasno pokazuju oblike, manifestacije i posledice diskriminacije i anti-crnačkog rasizma u Nemačkoj.“

-pročitajte još: Borba protiv rasizma počinje u glavama belaca

„U čemu je problem? Da li vi uopšte postojite?“ Istraživač rasizma Danijel Gjamerah u razgovoru za DW kaže mu takva pitanja stalno postavljaju. Čak i političari. I to ga je, između ostalog, podstaklo da pokrene ovakav projekat.

Da, takvi ljudi postoje. U Nemačkoj ih je više od milion i oni upadaju u oči – jer su crnci. Oni su novinari, muzičari, istraživači, čistači, penzioneri... Mnogi osećaju da su u nepovoljnijem položaju u Nemačkoj. Imaju osećaj da su izloženi rasizmu, kako od strane državnih institucija, tako i u svakodnevnom životu. Više od 42 odsto ispitanika to doživljava na taj način.

Do sada u Nemačkoj nije bilo sličnih projekata. U toj zemlji je statističko evidentiranje građana prema etničkim kriterijima prilično neuobičajena stvar – što ima veze s njenom kolonijalnom istorijom i nacističkom prošlošću.

Na primedbe koje se mogu čuti zbog toga Gjamerah odgovara: „Uvek postoji strah da bi istraživanjem mogle da se kreiraju takve zajednice. Ali mi smo ovde. Mi smo deo društva i to niko ne može da porekne.“

Iskustva sa diskriminacijom i rasizmom

Naučnici i istraživači otkrili su da rasizam usmeren protiv crnaca funkcioniše kroz tri mehanizma. „Egzotizacija“ je pri tom verovatno najvažniji faktor. Devedeset odsto ispitanih izjavilo je da su im dodirivali kosu bez da su ih pitali da li to smeju. I „seksualni pristup“ je takođe uobičajeno iskustvo. Gotovo 80 odsto ispitanih izjavilo je da su na aplikacijama za upoznavanje doživeli da im se upućuju neugodni seksualni komentari koji su se odnosili na njihov izgled ili njihovo „poreklo“.

Kriminalizacija ljudi tamne bolje kože takođe igra veliku ulogu. Oko 56 odsto ispitanih kaže da ih stalno pitaju da li prodaju drogu. Isto toliko njih reklo je da ih policija proverava bez ikakvog razloga. Dve trećine ispitanika (67,6%) veruje čak da su ih, zbog rasističkih predrasuda, u školi ili na fakultetu lošije ocenjivali od drugih đaka odnosno studenata.

A kada su ljudi crne boje kože, Afrikanci ili afro-dijaspora, pokušavali da se brane od diskriminacije, i tada su često imali loša iskustva. Više od 90 odsto njih kaže da im nisu verovali. Ujedno, 75 odsto izjavljuje da ne bi ni prijavili slučajeve rasizma.

Osim toga, često su im govorili da „ne bi trebalo da budu previše osetljivi“. Prema saznanjima udruženja „Perspektiva žrtava“ iz Potsdama, najmanje tri do četiri osobe u Nemačkoj svakodnevno su žrtve desničarskog nasilja, a otprilike dve trećine svih tih napada je rasno motivisano.

Očekivanja od nove vlade Nemačke

Bernhard Franke iz nemačke Savezne agencije za borbu protiv diskriminacije kaže da je zadovoljan projektom „Afrocenzus“ i hvali buduću nemačku vladu. Ona namerava da ubuduće imenuje policijskog poverenika za slučajeve diskriminacije.

Za autore „Afrozensusa“, to istraživanje je samo početak. Oni žele da nastave s radom i objave rezultate na engleskom i francuskom jeziku. Zalažu se i za stvaranje društvenih i savetodavnih centara, ali i za razvoj akcionih planova za borbu protiv rasizma prema ljudima crne boje kože. Rasistički napad u Berlinu prošlog petka na Adegbaji B. pokazuje da je sve to neophodno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.