Putinov plan za Siriju

To nije bio kategoričan demanti: „Nemam informacije o tome“, odgovorio je portparol ruskog predsednika Vladimira Putina u ponedeljak (7.9.) u Moskvi na pitanje jednog novinara o tome da li je Rusija proširila svoju vojnu pomoć za Siriju. Sam šef Kremlja pre tri dana je rekao da Moskva razmatra razne mogućnosti. Vojno učešće Rusije u borbi protiv terorističke milicije IS „još nije na dnevnom redu“, rekao je Putin.

Od početka septembra sve su češći medijski izveštaji o tome da je Rusija navodno rasporedila svoje trupe u Siriji kako bi se borile na strani sirijske vojske protiv „Islamske države“. Neki izvori se pri tome pozivaju na društvene mreže na kojima su se navodno ruski vojnici fotografisali mobilnim telefonima u Siriji. U drugim izveštajima navodi se da je Rusija u Siriju poslala najnoviju vojnu tehniku sa svojim ratnim brodovima i da želi da izgradi bazu za protivvazdušnu odbranu.

Povećane pošiljke oružja

Čvrsti dokazi o tome do sada nisu izašli u javnost. Potraga za takvim dokazima je teška jer Rusija u stvari već decenijama ima trupe stacionare u Siriji. „Potpuno je normalno da u Siriji postoji ruska vojska“, kaže je za DW Aleksej Malašenko, ekspert za Bliski istok u moskovskom „Karnegi centru“. „Ona je na Bliskom istoku prisutna od 1955. godine i ima različite zadatke jer sirijska vojska je kompletno naoružana ruskim oružjem.“

Moskva i Damask su u osnovi stari saveznici. U sirijskom lučkom gradu Tartus na Sredozemnom moru, Rusija ima bazu za svoju mornaricu. Od početka građanskog rata u Siriji 2011. Godine, Rusija je svoju političku podršku Damasku neprestano dopunjavala isporukom oružja. Sada to Moskva obrazlaže borbom protiv „Islamske države“. Turski mediji izvestili su u avgustu o navodnoj isporuci šest modernih borbenih aviona tipa MiG-31 Siriji. Ruski proizvođač je to demantovao.

U svakom slučaju, Sjedinjene Američke Države su se tokom prošlog vikenda osetile pozvane da upozore Rusiju da je reč o vojnoj intervenciji u Siriji. Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri telefonom je razgovarao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim. Vašington je zabrinut, rekao je Keri i ocenio da bi proširenje ruske vojne pomoći sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu dodatno zaoštrilo situaciju.

Vojna intervencija bila bi greška?

Vojni eksperti u Rusiji, poput Aleksandra Golca, ne veruju da Rusija već sada vojno deluje u Siriji. „Za to ne postoje supstancijalni dokazi“, kaže Golc, ali ne isključuje tu mogućnost u budućnosti. „Ako se uzme u obzir da u Rusiji samo jedan čovek donosi odluke, onda je sve moguće“, kaže Golc za DW. On smatra da bi ruska vojna akcija u Siriji imala smisla samo onda ako bi se tok rata radikalno promenio. „Ne verujem da Rusija danas može da pošalje toliko trupa da bi mogla da odnese pobedu (protiv IS, prim. ur.) u Siriji i Iraku.“

Ukoliko bi se to dogodilo, to bi značilo da Rusija ignoriše kako međunarodna, tako i sopstvena odnosno sovjetska iskustva u Avganistanu osamdesetih godina prošlog veka. I Aleksej Malašenko smatra da bi moguća ruska vojna intervencija u Siriji bila „velika greška“. Ona bi imala malo izgleda za uspeh, a teško i da bi je rusko društvo podržalo, smatra taj ekspert.

Putin želi da predstavi svoj plan u Njujorku

Pada u oči to da se izveštaji o ruskom vojnom prisustvu u Siriji pojavljuju samo nekoliko sedmica uoči Putinovog naveliko najavljivanog govora u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Šef Kremlja želi da u drugoj polovini septembra otputuje u Njujork. Od početka avgusta, u Rusiji se spekulira o „Putinovom planu“ koji šef Kremlja tamo, navodno, želi da najavi. Do sada je poznato samo to da Rusija želi da osnuje međunarodnu koaliciju protiv IS. Jedna takva koalicija već postoji i njoj su na čelu SAD, ali Rusija nije želela da joj se priključi. Moskva već nedeljama po tom pitanju vodi diplomatsku ofanzivu. „Sa Vašingtonom nismo uspeli da se usaglasimo“, rekao je Lavrov u avgustu.

Rusija pregovara sa zemljama na Bliskom istoku, pre svih sa Saudijskom Arabijom, ali do sada se činilo da ni ti pregovori nisu urodili plodom. Rusija pri tome pre svega želi da podrži oslabljenog sirijskog predsednika Al-Asada, dok mu Zapad, a pre svih SAD, pripisuju krivicu za građanski rat i zahtevaju njegovu ostavku.

Kraj sankcija kao protivusluga?

Osim toga, u ruskim medijima se spekuliše o još jednom mogućem motivu Kremlja. Kao protivuslugu za pomoć u borbi protiv IS, Putin želi „ustupke po pitanju Ukrajine“, naveo je proteklog vikenda renomirani moskovski list „Novaja gazeta“. Moskva želi „okončanje sankcija i povratak u klub zapadnih sila“ – s tim predlozima, kako navodi list, Putin putuje u Njujork.

Aleksej Malašenko iz moskovskog „Karnegi centra“ veruje da je Putinov prvenstveni interes da podrži svog saveznika Al-Asada, a manje da pobedi „Islamsku državu“. Ipak, ta pomoć iz Moskve nosi sa sobom i rizik, smatra ekspert i postavlja sledeće pitanje: „Kakva bi bila pozicija Moskve ako bi Al-Asad ipak bio svrgnut?“ Čak i u Moskvi veruju da bi se sirijski predsednik bez ruske pomoći teško održao na vlasti. Grigorij Mirskij iz ruske Akademije nauka je u jednom razgovoru za DW Siriju nazvao „beznadežnim slučajem“. On ipak veruje da će Putin učiniti sve da ne dozvoli da Al-Asad bude svrgnut.