Kako zaustaviti propast u Siriji?

„Patos i kukavičluk“ piše portal Dojče virtšafts nahrihten nad naslovom: „Evropa zakazala: ne treba zaustaviti izbeglice, već one koji izazivaju i vode rat!“ „SAD i Rusija hoće da na Siriju bace još više bombi. Logična posledica: biće još više izbeglica. Vlade Evropske unije i Nemačke su takođe krive za to: one na unutrašnjepolitičkom planu naduvavaju priče o izbeglicama, umesto da se energično suprotstave globalnim pokretačima rata. Ima dovoljno poluga kojima bi mogla da se stabilizuje situacija u Siriji. Da li su patos, oportunizam i kukavičluk zaista jedini kvaliteti evropske politike?“

„Putin ostaje veran Asadu“, piše internet-portal Špigel onlajn o ruskim vojnicima u Siriji: „Pretnja IS je samo izgovor za Kremlj da opravda svoju podršku režimu u Damasku. Rusiji je stalo samo da zaštiti uporišta režima. Obalski region i lanac brežuljaka na severozapadu Sirije su kolevka alavitske manjine kojoj pripadaju i klan Asadovih i važni stubovi režima. Ako bi diktator morao da beži iz glavnog grada, tu bi zu zaštitu Rusa mogao da se skloni. Već decenijama, Rusija održava i lučku bazu u gradu Tartusu kod Latakije“.

„Ako pošalju personal u Siriju da bi pomogli vladi da vodi svoju borbu, to je jedna stvar, rekao je jedan službenik američke vlade, ali ako pošalju kopnene jedinice i počnu da bacaju bombe na naseljena područja, biće to nešto sasvim drugo. I pored toga, nije verovatno da će američka vlada ove reči sprovesti i u delo. Pad Asadovog režima trenutno nije prioritet za Vašington. Formula U novoj Siriji nema mesta za Asada praktično nema nikakvo značenje. Umesto toga, SAD su se koncentrisale na borbu protiv IS.“

„Sirija je“, prenosi list Zidojče cajtung, „tragedija 21. veka. Rat koji je 250.000 ljudi stajao života, a u zbeg naterao 11 miliona ljudi, opustošio je njihovu zemlju. Hiljade tih ljudi su došle u Nemačku. Nadaju se životu u kome im neće stalno pretiti smrt. Svi ti ljudi traže pomoć i solidarnost. Niko od njih nije napustio domovinu samo zato što mu se to tek tako prohtelo. Ali, tragedija neće da se okonča ako se ne okonča i rat. Četiri i po godine traje iscrpljujuća borba, a vojnu pobedu teško da će moći da ostvare kako režim Bašara Al-Asada, tako i oni koji još spadaju u umerene pobunjenike.“

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše da je „Problem sa Sirijom u tome što niko ne može da nađe čist put iz građanskog rata. Utoliko je ispravno američko odbacivanje vojnog mešanja Rusije – koja je očito zabrinuta za režim. Rusija je od početka bila deo problema, a ništa ne govori u prilog tome da će predsednik Putin pojačanim vojnim angažovanjem odjednom doprineti njegovom rešavanju. Pogotovo ne kada znamo da Moskva ne želi ostavku Asada. Ali, tačno je i da svaka sila koja je u zbivanja u Siriji umešana direktno ili indirektno, tačno zna šta ko neće. Konstruktivnih predloga, međutim, nema. Očigledno još uvek previše zaraćenih strana veruje mogućnost vojne pobede sopstvene strane.“