Predsednikova računica

Nije iznenađenje to što su u Turskoj propali koalicioni pregovori islamsko-konzervativne AKP i republikanske stranke CHP. Između njih su isuviše velike političke razlike, a volje da se zaista postigne dogovor o koaliciji bilo je malo.

Za Kristijana Brakela, šefa istanbulskog predstavništva nemačke fondacije „Hajnrih Bel“, to znači samo jedno: „Novi izbori praktično su neizbežni“. Do sada vladajuća AKP, doduše, može da pregovara i o koaliciji sa nacionalistčkom strankom MHP, ali su šanse za dogovor ravne nuli. To može samo da raduje predsednika Tajipa Erdogana. On želi da se u Turskoj uvede predsednički sistem, na čijem bi čelu bio on sam, ali mu je za tako nešto potrebna promena ustava. Njegovoj stranci AKP zato je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Da li bi novi izbori mogli da donesu takav rezultat?

Brakel smatra da se Erdogan preračunao jer je teško poverovati da bi ishod novih izbora mogao da bude drugačiji od onog na parlamentarnim izborima u junu. „AKP će ponovo uverljivo da pobedi, ali neće imati apsolutnu većinu.“

Bombama do izborne pobede

Ipak, Erdogan još uvek veruje da je moguće da se dođe do velike pobede. Zato turska armija već nedeljama bombarduje kurdsku miliciju u severnom Iraku i u Siriji. Radnička partija Kurdistana PKK uzvraća terorističkim napadima. Rat koji je trajao decenijama i koji je odneo 40.000 života tako se odjednom ponovo našao na političkoj sceni, iako su dve strane 2013. dogovorile primirje. Mirovni proces nije zaustavio polarizaciju Turske.

S jedne strane su simpatizeri predsednika i nacionalisti. Za njih je zabranjena PKK kriva za eskalaciju nasilja. Njima je opravdano korišćenje svih sredstava u borbi protiv Radničke partije Kurdistana. S druge strane su Kurdi. Njihova glavna optužba na račun Erdogana glasi da je on žrtvovao mirovni proces zarad pobede na novim izborima.

Obe strane imaju pravo u svojim interpretacijama, smatra Brakel. „Jasno je da je PKK prekinula primirje.“ On kaže da se napadi PKK jasno mogu definisati kao terorizam. Ipak, vlada Turske je u svojim napadima odmazde prevršila meru: „Talas hapšenja i bombardovanje položaja PKK, koje je pokrenula Ankara, predstavlja naduvavanje konflikta, a iza svega stoje unutrašnjepolitički ciljevi.“

Povlačenje nemačkih raketa „Patriot“

Ulog koji je Erdogan stavio na sto u toj partiji pokera prilično je veliki. To izaziva nelagodu i kod njegovih partnera. Nemačka vlada je tako odlučila da iz Turske povuče svoje raketne sisteme tipa „Patriot“, uključujući i posade od 250 vojnika Bundesvera. Te rakete su još 2012. bile stacionirane u Tursku kao zaštita od mogućih napada sa teritorije Sirije.

Formalno obrazloženje vlade u Berlinu glasi da ta opasnost više ne postoji. Mnogo verovatnije je objašnjenje da Berlin ne želi da bude uvučen u rat između Turske i Kurda. Kurdske milicije, inače, važe za saveznike Zapada u borbi protiv takozvane „Islamske države“.

Teška vremena za nemačko-turske odnose

Čini se da Erdogan nije svestan toga da se raspoloženje saveznika prema njemu menja. Ili mu je svejedno zbog toga: „Turska nije banana-republika“, uputio je krajem protekle sedmice poruku Berlinu.

Razlog za njegovu ljutnju je i to što je bivši državni tužilac Turske Zekerija Ez, koji je pao u nemilost, preko Gruzije i Jermenije pobegao u Nemačku. Erdogan je najavio da, ukoliko Ez ne bude izručen, Turska više neće izaći u susret zahtevima za izručenje koji stižu od nemačkih organa vlasti.

Kristijan Brakel veruje da nemačko-turskim odnosima predstoje teški trenuci. „Te Erdoganove izjave predstavljaju novi stepen retoričke eskalacije.“ Odnosi dveju zemalja ionako su već godinama na silaznoj putanji. „Stvari još uvek funkcionišu, međutim, iz poslednjih izjava predsednika Erdogana da se naslutiti koliko potencijala za konflikte tu još ima.“

A sve to u trenutku kada u Turskoj još uvek nije uveden predsednički sistem.