Putin žuri, Putin se plaši?
26. januar 2020.
Prošlo je samo nedelju dana otkako je ruski predsednik predložio reforme Ustava. Prema procenama stručnjaka, reforme bi mogle da obezbede Putinu mirnu političku budućnost. Jer, prema sadašnjim pravilima, šef Kremlja ne može da se kandiduje za treći predsednički mandat zaredom.
Predloženim promenama Ustava bi oba doma parlamenta dobila više moći, dok bi pozicija predsednika bila oslabljena. Takođe bi trebalo da se promeni i uloga Državnog saveta. On je do sada bio nešto kao savetodavno telo, sastavljeno od predsednika, guvernera i funkcionera. Sada bi trebalo da to telo bude ukotvljeno u Ustavu.
Putin je rekao da bi o predloženim promenama trebalo da se održi „po mogućstvu velika javna debata“. Planirano je i glasanje. Ubrzo nakon Putinovog govora 15. januara, sastala se radna grupa kako bi razgovarala o reformama.
A već je prošlog ponedeljka Putin dostavio gotov nacrt zakona Dumi, donjem domu parlamenta. Duma je u četvrtak velikom većinom glasala za, i očekuje se da će zakon biti usvojen u februaru u drugom čitanju. Do sada su se tri od četiri šefa poslaničkih klubova u parlamentu izjasnila za nacrt.
Na pitanje zašto se Putinu žuri sa reformama ustava, njegov portparol Dmitrij Peskov je izjavio da predsednikovi planovi uvek imaju prioritet. Iako Peskov nije mogao tačno da kaže kada će promene biti usvojene, ipak je rekao da se sa tim „neće odugovlačiti“.
Da li je dogovor već sklopljen?
U stvari se ispostavilo da je Putinova predsednička administracija već završila mnoge reforme i pre nego što ih je on najavio u svom govoru. Radna grupa je ove nedelje priznala da je samo „precizirala formulacije“ i „razvila glavne linije koje je predložio predsednik“.
Nezavisni politički analitičar Abas Galijamov kaže za DW da je „Kremlj na kraju sve predloge izradio sam i nikom neće dozvoliti da ih menja“. Aleksandar Pozhalov, direktor ruskog Instituta za socioekonomska i politička istraživanja, uveren je da će Duma sprovesti tek male „pojedinačne promene u okviru najavljenih reformi“.
Koju moć ima ruski narod?
Prema medijskim izveštajima, Kremlj želi da se već u aprilu javno glasa o reformama. Abas Galijamov smatra da je glasanje samo zamazivanje očiju. Glasanje bi trebalo da javnosti da osećaj da učestvuje u donošenju političkih odluka, bez da se biračima zaista da moć, kaže on. Ljudi u ovom trenutku imaju jaku potrebu da „da učestvuju u donošenju političkih odluka“, kaže Galijamov. „A Kremlj to pokušava da im ispuni.“
Prema jednoj anketi državnog Insituta za istraživanje javnog mnjenja FOM, krajem prošle godine se 68 odsto Rusa izjasnilo za promene Ustava, koji prema mišljenju mnogih nije više aktuelan.
Zašto na brzinu?
Putinovi zahtevi za reformom Ustava se u kritičkim ruskim medijima ocenjuju akcija na prepad. Analitičari smatraju da je brzina kojom Kremlj to sprovodi zapravo znak da se Putin plaši.
Predsednik se dobro seća „grešaka njegovog prethodnika“, kaže Galijamov. Jedan od primera je Perestrojka – obuhvatni program političkih i ekonomskih reformi i liberalizacija. Program je uveden krajem osamdesetih i, kako neki tvrde, doveo je do raspada SSSR.
Putinove ideje dovele bi neminovno do pukotina u sistemu i različite političke grupe bi mogle da pokušaju da se domognu vlasti. „Što se bude duže diskutovalo o reformama, veća je verovatnoća da dođe do pritiska na predsednika i internih konflikata, kako bi se (reforme) promenile ili blokirale“, kazao Pozhalov je on za DW.
I šta će biti s Putinom?
Kremlj zahteva reforme i istovremeno želi da situaciju drži pod kontrolom. Prema Ustavu Rusije, Putin se 2024. ne može kandidovati po treći put zaredom za predsedničku funkciju. To je 2008. zaobišao tako što je postao premijer i 2012. se ponovo vratio na predsedničku funkciju.
Analitičari smatraju da bi on sada mogao da ostane na vlasti kao predsednik Državnog saveta. Druga mogućnost je da Putin preuzme ulogu u ojačanom parlamentu ili u ruskom Savetu za bezbednost. On bi mogao takođe da ponovo postane premijer.
Prema mišljenju Pozhalova, Putin će definitivno do 2024. ostati na predsedničkoj funkciji. To mu daje vremena da „sam proceni“ kako će promene Ustava delovati u praksi, i da ih u slučaju potrebe „koriguje“. Što se budućnosti tiče, Pozhalov je uveren da Putin ima sve opcije u rukavu. „Delovati brzo je dobro, ali nema smisla da se široka paleta mogućnosti prerano ograniči.“