Putin i Orban, spasioci hrišćanstva
30. oktobar 2019.
U Budimpešti se održava konferencija episkopa i sveštenika s Bliskog istoka. Tema skupa: kako bolje zaštititi hrišćane u tom regioni. Prisutni su crkveni verodostojnici pre svega iz Iraka i Sirije. I ruski predsednik Vladimir Putin.
Putin i njegov domaćin Viktor Orban ovoga puta se javnosti predstavljaju kao zaštitnici hrišćanstva tamo gde je ono nastalo i gde je najugroženije – na Bliskom istoku. Tu se oni razlikuju od zapadnih zemalja koje dobro paze da pri realizaciji humanitarnih projekata u tom regionu ne prave razliku između muslimana i hrišćana – jer bi to predstavljalo diskriminaciju.
Spasioci hrišćanstva među sobom
Putin i Orban na to gledaju drugačije: zapadne zemlje vide progon hrišćana kao „oblik prihvaćene diskriminacije“, rekao je uoči konferencije mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. I zaista: do sada je Mađarska dala 50 miliona dolara za izgradnju ili obnovu škola, crkava i bolnica hrišćanskih zajednica u tom regionu. Osim toga, Mađarska je jedina zemlja koja ima zamenika državnog sekretara zaduženog za zaštitu progonjenih hrišćana širom sveta.
To je u svakom slučaju nešto novo kada se radi o susretima Putina i Orbana. Svaki put kada se njih dvojca sastaju – bilo u Budimpešti, bilo u Moskvi, a to znači otprilike dva puta godišnje – mediji, pre svega oni na Zapadu, puni su ocena kako se tu radi o susretima dvojice autokrata. Oni sada očigledno žele da pošalju neki pozitivniji signal: susret dvojice spasilaca hrišćanstva. Da li će zapadni mediji to sada pozitivnije da ocene?
Novac i atomske elektrane
To je kulisa. Ali kada je reč o sadržajima susreta, pre će biti da će njih dvojca razgovarati više o novcu i snabdevanju energijom, nego o hrišćanstvu. Dve glavne teme trebalo bi da budu pitanje snabdevanja gasom i pitanje proširenja atomske elektrane Paks. Kada je o toj elektrani reč, govori se o poslu vrednom desetak milijardi evra. Mađarska je odlučila da će za modernizaciju i proširenje postojeće elektrane angažovati ruske, a ne zapadne firme. Tu, tehnički gledano, ima logike: Rusi su nuklearnu elektranu Paks i izgradili, pa je razumno da je i moderniziraju, odnosno nadograde.
Ali politički je to osetljiva odluka koja je izazvala prilično velike rasprave. Mnogi u tome vide opasan potez kojim se mala Mađarska dovodi u još veću zavisnost od velike Rusije kada je u pitanju snabdevanje energijom. I svoj gas Mađarska dobija gotovo isključivo iz Rusije. Razlog: jednostavno je jeftiniji. Pa zar bi zemlja trebalo da kupuje skuplji gas samo zato da bi se umilila zapadnim zemljama i njihovim koncernima?
Kada se pažnja obrati na detalje, tu situacija postaje komplikovanija. Za finansiranje tog posla Rusija je odobrila kredite Mađarskoj pod uslovima koji javnosti nisu poznati. No činjenica je da su u odnosu na vreme kada je taj kreditni ugovor sklopljen, kamate na svetskom tržištu novca znatno pale, a da se uslovi rusko-mađarskog ugovora nisu menjali. Vrlo je verovatno dakle, da Mađari plaćaju veće kamate nego da su novac pozajmljivali na tržištu novca.
Osim toga, s realizacijom projekta prilično se kasni. Delimično je razlog za to otpor Evropske unije. Ali pitanje je recimo i kako će se sve realizovati. Mađarskoj već sada nedostaje kvalifikovana radna snaga za izvođenje takvih poslova. Mnogi Mađari odavno su se odselili na Zapad u potrazi za većim platama.
Gas, Ukrajina i moć
I tema snabdevanja gasom u osnovi je politička – pogotovo nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine. Rusija je najavila da od početka sledeće godine više neće isporučivati gas trećim zemljama preko gasovoda koji prolaze ukrajinskom teritorijom. Alternativne rute su već postojeći gasovod Severni tok 1, koji je u pogon pušten još 2011. godine, kao i sporni gasovod Severni tok 2, koji je još u izgradnji. Ta dva gasovoda vode preko Baltičkog mora i namenjena su velikim delom snadevanju Nemačke i zemalja EU ruskim gasom.
Osim toga, tu je još i gasovod Turski tok, kojim bi gas kroz Crno more trebalo da bude dopreman do Turske. Predviđeno je da taj gasovod bude počne sa radom sledeće godine. Jedan krak tog gasovoda trebalo bi da vodi i do Mađarske – s kapacitetom od šest milijardi kubnih metara gasa godišnje. U tom kontekstu sigurno nije slučajnost što će 7. novembra turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posetiti Budimpeštu.
Sve to znači da bi Putin ubuduće Ukrajini jednostavno mogao da obustavi dostavu gasa, bez da to ugrozi snabdevanje Evrope. To je politički svakako veoma problematična situacija, ali u Nemačkoj to niko ne može glasno da kritikuje s obzirom na to da i tu ruski gas dolazi zaobilazeći Ukrajinu.
Realna politika jedne male zemlje
Mimo svih tih konkretnih tema, svakako se postavlja pitanje zbog čega se Orban i Putin mnogo češće posećuju nego što mađarski premijer recimo posećuje zapadne zemlje. Otkako je Orban 2010. došao na vlast, nemačka kancelarka Angela Merkel bila je samo dva puta u Budimpešti.
Jedan od odgovora je svakako i činjenica da se sa svojim zapadnim partnerima Orban veoma često sreće u Briselu. Ali deo odgovora je i u realnoj poziciji Mađarske: kao mala zemlja stisnuta između svetskih sila, Mađarska je naučila da je najbolje da svakom nešto ponudi, da sa svima bude dobra. Tako Orban podržava američku politiku u Iraku ili Avganistanu i šalje tamo vojnike. Nemački automobilski koncerni dobijaju veoma povoljne uslove za poslovanje u Mađarskoj. A ruskom predsedniku Orban nudi atomsku elektranu Paks i pozornicu za nastupe: u Budimpešti Putin može da pokaže kako on i u redovima EU ima svoje saveznike.