„Mladi lavovi“ evropskog populizma

Mađarski premijer Viktor Orban boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji, i tom prilikom je ocenjeno da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem istorijskom nivou. Takva kvalifikacija se već čula i ranije, i kako se navodilo za to je zaslužan pre svega izuzetno dobar lični odnos dva premijera, srpskog Aleksandra Vučića i mađarskog Viktora Orbana. Međusobno razumevanje međutim nije od juče. Viktor Orban je još 2010. godine ugostio u Budimpešti tadašnje opozicionare Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, i tada je dogovorena saradnja dve partije, Fidesa i Srpske napredne stranke (SNS). Zanimljivo je da je tada Viktor Orban čelnike SNS primio pre tadašnjeg premijera Srbije Mirka Cvetkovića, koji je u Budimpešti govorio na konferenciji o energetici. Vidovitost ili ne, tek nekoliko godina kasnije Orban i Vučić spadaju u 'mlade lavove' evropskog populizma, sa brojnim sličnostima, ali i razlikama u vođenju politike svojih zemalja.

Orban i Vučić- sličnosti i razlike

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za DW najpre opisuje razlike koje postoje između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića:

„Ključna razlika nastaje pre svega zbog pozicija dve zemlje. Mađarska je članica Evropske unije (EU), a Srbija je tek zemlja kandidat. Orban stoga može čak da pokazuje simpatije prema Vladimiru Putinu, a kod Vučića bi to moglo da uspori ili zaustavi put ka EU. Kada je reč o sličnostima, obojica pokazuju neke znake samostalnosti i želje da se odupru nekim pritiscima. Viktor Orban se još ranije suprostavio Briselu povodom zakona o bankama, a migrantska kriza je samo pojačala konflikt sa drugim članicama EU. Tu donekle podseća na Vučića koji stalno ponavlja kako neće dozvoliti da bilo ko, od stranih ambasadora pa do drugih državnika, utiče da menja svoju politiku. Takođe, način na koji obojica vode politiku ima elemente autoritarnosti koja ih povezuje, i to je mislim osnov neke lične prisnosti ukoliko ona postoji“.

Trend desničarskog populizma

Mislim da ima dosta sličnosti između načina vođenja politike Orbana i Vučića, ocenjuje za DW Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku. „To je sada već čitav jedan trend, koji je krenuo iz Istočne Evrope, ali se, vidimo, širi i po svetu. I to je ono što je Orban u jednom trenutku sasvim iskreno nazvao 'neliberalnom demokratijom'. Vi tu imate čitavu demokratsku fasadu, imate neke formalne institucije, imate čak i izbore, koji doduše nisu baš fer i pošteni, a nakon toga nemate ništa što čini moderno demokratsko društvo: nemate jake institucije, jako civilno društvo, i škripi na polju vladavine prava i zaštite ljudskih prava. Tako da od Erdogana, pa sve do Mila Đukanovića, Orbana i Vučića imate taj niz političara koji su otkrili da na desničarskom populizmu mogu da izgrade jake pozicije za sebe. A taj desni populizam dobro radi u praksi, što je i logično jer je desnica uvek bila prijemčivija za populističke ideje. A mislim da to nije kraj tog trenda i ne znam kako će on završiti".

Ako bismo analizirali zašto se tako dobro razumeju Vučić i Orban, i zašto pružaju jedan drugom podršku, videli bismo da iza svega stoji pragmatizam, smatra Popović:

„Nema tu mnogo ideala i vrednosti. Srbija i Mađarska nemaju nijednu spornu tačku između sebe, a mogu da nađu tačku dodira gde će biti protiv nekog drugog. Recimo, dešavalo se da su protiv Hrvatske i jedni i drugi. I, naravno, oni međusobno prepoznaju da pripadaju jednom specifičnom političkom talasu“.

Vučić pošteđen evropskih kritika

„Moglo bi se čak reći da je Orban jedan od rodonačelnika tog talasa desnog populizma u Evropi, primećuje Boško Jakšić, i to je očito nešto što imponuje Vučiću kad sedne sa svojim prijateljem Viktorom Orbanom“. Tu bi se, međutim, moglo primetiti da Orban zbog svojih anti-imigrantskih stavova, ili zbog odnosa prema opoziciji ili medijima, trpi kritike iz drugih zemalja EU, dok Vučić nekako ostaje pošteđen tih kritika. Objašnjenje bi moglo biti da je Orban unutar EU često kritikovao Brisel, i da mu je Brisel javno i uzvraćao, kaže Boško Jakšić. „Kod Vučića je situacija potpuno drugačija. On se usteže da javno kritikuje EU, i kada mu nešto ne odgovara, on to onako prilično okolo-naokolo stavi do znanja. EU takođe izbegava iz jednog sebičnog razloga da kritikuje vlasti u Beogradu, kada one to zaslužuju, jer ne želi da remeti proces pomirenja Beograda i Prištine, i zbog toga je spremna da progleda kroz prste premijeru Vučiću“.

Evropska unija je izabrala da na Balkanu ima regionalni mir i stabilnost, prividan mir i prividnu stabilnost naravno, i zbog toga podržava autoriratne, ali u isto vreme dovoljno jake lidere koji će držati nacionalizam pod kontrolom, smatra Dragan Popović. „A drugi razlog zašto Vučić dobija manje kritika je psihološki na neki način. I dalje se nekako drugačije u Zapadnoj Evropi gleda na Balkan. Ja iskreno smatram da dobar deo evropskih funkcionera misli da mi bolje i ne zaslužujemo, to jest da nismo u stanju da idemo dalje i bolje. Prosto, dovoljno je da imamo jakog lidera, čvrstu ruku koja nas drži pod kontrolom, i to je otprilike negde mesto balkanskih naroda. To je jedna opasna teorija, ali ne možemo da kažemo da nije zastupljena".

Desna poruka Zapadu

Dvodnevna poseta mađarskog premijera obeležena je ambicioznim programom u kome se smenjuju ceremonijalni delovi sa privrednim susretima. Održana je i zajednička sednica dve vlade, i kako ističu naši sagovornici, bez obzira na te ceremonijalne momente, zajedničke sednice mogu da pomognu. „Svaka zajednička tačka i privredni sporazumi nesumnjivo pomažu i odnosima u regionu“, smatra Boško Jakšić. U situaciji kada imamo čitavu seriju zategnutih odnosa na relacijama Beograd- Sarajevo- Zagreb, ili Sarajevo- Zagreb, dobri odnosi sa susedom kakav je Mađarska su dobra vest“. Dragan Popović ističe „kako ne veruje da će građani Srbije i Mađarske imati neku konkretnu korist od ove posete. Mislim da je ovo više pokazna vežba i slanje poruke da se takvi političari međusobno odlično razumeju, i da su dva autoritarna lidera u dobrim međusobnim odnosima. To je poruka pre svega zapadnoj javnosti o nekakvoj rekonstrukciji evropske ideje, a sve u skladu sa već pomenutom Orbanovom kovanicom o neliberalnoj demokratiji".