Prvi korak ka miru u Libiji?

Dugoročni cilj Savezne Vlade Nemačke je „suverena Libija“ i „unutarlibijski proces pomirenja“, tako stoji i u pozivu na konferenciju koja se održava u nedelju u Berlinu. Ali Libija je daleko do toga. U Tripoliju postoji međunarodno priznata vlada Fajisa al Saradža, ali ona kontroliše samo mali deo zemlje. S druge strane, pobunjenički general Kalifa Haftar sa svojim paravojnim jedinicama vrši sve veći pritisak na vladu. On kontroliše najveći deo zemlje i najviše naftnih polja.

Situacija se dodatno komplikuje intervencijom stranih sila. Tako na primer Turska podržava vladu u Tripoliju – Ankara je u međuvremenu poslala i vojnike u Libiju. S druge strane, pored Rusije, iza generala Haftara stoje i Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, i pomažu mu u vojnom smislu manje-više otvoreno. Čak je i Evropska unija podeljena po tom pitanju. Govori se da Francuska podržava Haftara, a bivša kolonijalna sila Italija Saradža.

Nakon više pripremnih sastanaka na nivou državnih službenika, vlada Nemačke pozvala je najviše državne zvaničnike u ured kancelarke u Berlinu: dvojicu rivala, Saradža i Haftara, šefove država i vlada najvažnijih direktno i indirektno uključenih država, kao i predstavnike Evropske unije, Afričke unije i Arapske lige. S obzirom na to da se sastanak odvija pod nadzorom Ujedinjenih nacija, u Berlin je pozvan i Antonio Gutereš, generalni sekretar svetske organizacije.

Ipak, najmanje jedna zemlja smatra da je ignorišu. Ambasador Tunisa Ahmed Kafra u intervjuu DW izražava „duboko zaprepašćenje“ zbog toga što njegova zemlja nije pozvana na konferenciju. „To nas je veoma iznenadilo, posebno zbog toga što je Tunis zemlja koja je najjače pogođena situacijom u Libiji, i zbog svega što se tamo događa trpi veliku štetu.“

Ključ za ceo region

Šta bi na predstojećoj konferenciji moglo da bude postignuto? Rajner Brojl, portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, kaže da se još uvek ne radi o mirovnim pregovorima. „Cilj je da se međunarodni akteri dogovore o okvirnim uslovima smanjenja svog uticaja u Libiji.“

Prema izjavama učesnika, Angela Merkel je u utorak na sednici poslaničke grupe njene stranke (CDU) izjavila: „Vojni sukobi se neće smiriti doklegod spolja stiže vojna oprema“. I neće se postići mirovno rešenje. Kancelarka pak kao dobar znak vidi to što su predsednici Putin i Erdogan potvrdili svoj dolazak na konferenciju, a njihove zemlje podržavaju različite strane u Libiji.

Prema rečima političara CDU Jirgena Harta, smirivanje situacije u Libiji je ključ za dalju stabilizaciju severne i zapadne Afrike. „Ako uspemo da povedemo Libiju u mirnu budućnost, to će biti putokaz za čitav region“.

-pročitajte još: Merkel i Putin – saborci na mnogim frontovima

Bijan Džir-Sarai iz redova liberala (FDP) za DW kaže: „Rusija koja podržava Haftara bi morala pod hitno da ubedi generala da prihvati konstruktivnu ulogu za postizanje mirovnog plana i dođe na predstojeći samit o Libiji u Berlinu.“

Za Sevim Dagdelen iz Levice i sama nemačka vlada nije kredibilina: „Žaliti se na kršenje embarga na isporuku oružja u slučaju Libije, a pri tom izvoziti oružje sukobljenim stranama u Libiji, poput Turske, Katara, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata – to je licemerno.“

Kakav je Haftarom stav?

Odlučujuća stvar bi mogla da bude to da li će dva rivala, Saradž i Haftar, doputovati u Berlin i ako hoće, da li će se tamo direktno susresti. Na konferenciji u Moskvi koja je održana ovog utorka (14.1.) stvar je propala: Haftar je otišao, a nije potpisao sporazum o primirju.

Nakon toga je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu doveo u pitanje smisao berlinske konferencije. „Ako Haftar bude nastavio tako, onda samit u Berlinu nema smisla.“. Predsednik Erdogan, prema dosadašnjim planovima, u svakom slučaju želi da učestvuje na konferenciji – iako on vojnom podrškom libijskoj vladi u Tripoliju čini upravo suprotno od onog što zahteva vlada u Berlinu. I više od toga, Erdogan Haftara naziva „pučistom“, kome bi trebalo „održati lekciju“ ukoliko krene protiv vlade.

-pročitajte još: Vašington i Libija - duga priča o lošoj politici

Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas postigao je delimičan uspeh. Tokom sastanka sa Haftarom u njegovom uporištu Bengaziju, Haftar mu je rekao da je spreman na primirje. Pre toga je Mas još jednom naglasio važnu poruku vlade u Berlinu. „Ovaj konflikt niko ne može da dobije vojno. Naprotiv, sada se otvara prozor za oslobađanje konflikta od međunarodnih uticaja.“

Nemački uticaj ograničen

Tim Iton, stručnjak za severnu Afriku iz londonskog trusta mozgova „Četam haus“, sumnja da će Nemačkoj to poći za rukom. Zemlje koje su se u Libiji direktno vojno angažovale i sarađivale sa jednom od zaraćenih strana, izvršiće veliki uticaj na politički proces, kaže Iton za DW. A Nemačka pritom nije radila „ni jedno, ni drugo“.

Pregovarački napori će biti komplikovani, smatra Iton, jer ni međunarodna zajednica, a ni nemački evropski partneri nisu jedinstveni po tom pitanju. Turska i Rusija u Libiji imaju velike uloge i očekuju „nagradu“ za svoj angažman u formi trgovinskih ugovora sa isporučiocima energenata u Libiji. A Nemačkoj će, uveren je Iton, biti veoma teško da progura svoje predstave o rešavanju konflikta.

Nemačka vlada je svesna izazova koji su pred njom. Portparolka vlade Ulrike Demer očekivanja je formulisala ovako: „Berlinska konferencija o Libiji nije kraj, već početak političkog procesa pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Do rešenje svih libijskih problema ne može se doći za jedan dan.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android