Protivnici Severnog toka 2 su i republikanci i demokrate
24. jun 2019.
Severni tok 2 – kad Angela Merkel čuje te reči, ona verovatno u međuvremenu dobije glavobolju. Taj gasovod, koji je nemačka vlada prvobitno smatrala projektom čisto energetske politike, sada je postao pre svega pitanje spoljne politike.
Ukrajina je protiv gasovoda koji prolazi kroz Baltičko more, jer tako gubi važne prihode od tranzita gasa. Takođe, vlada zabrinutost da bi se ukidanjem tranzita gasa mogla eliminisati garancija koja sada tu zemlju štiti od neke nove ruske agresije. I partneri iz EU, kao što su Danska, Francuska ili Poljska, takođe su više nego skeptični prema projektu.
A bolje ne izgleda ni sa druge strane Atlantika – američki političari su svi od reda protiv planiranog gasovoda. Počevši od predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da će Severni tok 2 učiniti Nemačku „taocem Rusije", pa sve do njegovih izaslanika.
Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel, nedavno je uautorskom komentaru za DW napisao da će Nemačka i Evropa postati zavisne od Rusije. To „predstavlja rizik po Evropu i Zapad u celini – i sve nas čini nesigurnijima", napisao je ambasador. „Severni tok 2 dodatno bi povećao ranjivost Evrope na rusku ucenu u energetskom sektoru", smatra Grenel.
Amerikanci ne znaju šta je Severni tok 2
Od političara dakle stižu jasne reči - ali među stanovništvom taj planirani baltički gasovod ne izaziva veliko uzbuđenje. DW je razgovarao sa 13 novinara u Vašingtonu – sa grupom ljudi koji su uglavnom dobro informisani o međunarodnim političkim događajima. Većina nije mogla ništa da započne sa tim izrazom.
Bridžet Rid Moravski, novinarka koja se piše o pitanjima energetike za industrijski insajderski medij „Smartbrief", već je izveštavala o Severnom toku 2. Ali za ljude u njenom okruženju gasovod nije tema i oni uglavnom ne znaju o tome ništa. „Većina mojih prijatelja ovde u Vašingtonu nema pojma šta je to Severni tok 2", kaže Moravski. „A oni su obično bolje informisani od mojih prijatelja u ostatku zemlje."
Većina normalnih Amerikanaca nikada nije ni čula za Severni tok 2. Pa ipak, gasovod je uspeo da ujedini republikanske i demokratske političare koji se obično vrlo retko oko bilo čega slažu. „Obični ljudi možda nisu u toku kada je reč o energetskoj bezbednosti u Evropi, ali među stručnjacima oko toga postoji jedinstven stav, bez obzira na stranačku pripadnost", kaže Agnia Grigas, viša saradnica u američkom istraživačkom centru Atlantski savet i autorka knjige „Nova geopolitika prirodnog gasa".
Nemačka „glava u omči"
I demokrate i republikanci su protiv planiranog gasovoda i to ne kriju. „Putinov gasovod je zamka", rekao je republikanski senator Džon Baraso iz Vajominga u jednom intervjuu. „Izgleda da je Nemačka spremna da stavi glavu u omču, a ja mislim da je to strašna greška".
Demokratska političarka iz Nju Hempšira Džin Šejhin je zajedno sa republikanskim senatorom Tedom Kruzom iz Teksasa izradila predlog zakona o nametanju sankcija kompanijama koje su uključene u izgradnju Severnog toka 2. Šejhin je rekla da će Rusija koristiti jeftin gas da bi uvela monopol na isporuke energije u Evropu i tako ugrozila stabilnost regiona. SAD ne mogu da miruju „dok Kremlj gradi tog trojanskog konja".
I Grigas iz Atlantskog saveta zabrinuta je zbog gasovoda koji se gradi. „Severni tok 2 je loš posao za Evropu i za Nemačku", kaže ona. „To bi ojačalo ruski politički uticaj u Nemačkoj i otvorilo vrata protoku korupcije u Evropu". Grigas je takođe rekla da je paradoksalno to što se Nemačka sa jedne strane zalaže za mir u Ukrajini, a sa druge strane podržava gasovod Severni tok 2 i time kanališe novac u džepove režima u Kremlju. Nemačka mora da shvati da na globalnom energetskom tržištu danas ima „mnogo više izvoznika gasa", napominje Grigas. Berlin, kaže ona, ne zavisi od Rusije.