Propali projekti nemačke vlade o zdravoj ishrani građana

Mnogi odlučuju da se u novoj godini hrane zdravije. Ali brzo shvate: to nije tako jednostavno. Slično se dogodilo i nemačkoj vladi. Pre otprilike tri godine ona je rešila da građanima olakša pristup zdravoj ishrani. Prema mišljenju stručnjaka, dosadašnji uspeh je skroman.

Ministar poljoprivrede i ishrane Džem Ozdemir često naglašava: „Želim da svako ima pravu mogućnost izbora kvalitetne hrane." To znači da mora postojati dovoljan izbor zdrave hrane koja će biti dostupna onima koji to žele. Trenutno mnogima to predstavlja izazov u svakodnevnom životu – u menzama, školama i supermarketima, kaže ovaj političar Zelenih.

Deset odsto Nemaca pati od dijabetesa

Broj oboljenja povezanih s ishranom je velik, na primer zbog naglašene gojaznosti, poznate i kao adipozitet. To može dovesti do bolesti poput dijabetesa. Oko deset odsto ljudi u Nemačkoj boluje od šećerne bolesti. Osim toga, jedna studija iz 2015. godine procenjuje da gojaznost znači društveni trošak od oko 63 milijarde evra godišnje.

Zbog toga je nemačka vlada pre godinu dana usvojila „strategiju ishrane“. Poseban cilj bio je unapređenje ishrane u vrtićima, školama i menzama, na primer kroz obavezne standarde za obroke u vrtićima i školama.

„Mi to finansiramo novcem za savetodavne procese", kaže političarka Zelenih Renate Kinast. Ministarstvo je takođe organizovalo Dane ishrane kako bi povezalo ljude iz ove oblasti i podržalo istraživačke projekte.

Ministarstvo trenutno finansira deset takvih projekata u različitim regionima Nemačke. Za to je ukupno predviđeno oko 12 miliona evra.

Premalo novca za obroke u vrtićima i školama

Nemačka vlada postavila je zaista dobre i ambiciozne ciljeve, kaže lekar Peter fon Filipsborn, koji na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu istražuje ishranu u javnom zdravstvu. Ali mora se priznati da „u postizanju tih ciljeva nisu ni približno napredovali koliko bi bilo poželjno". Jedan od razloga je – nedostatak novca. Naučni savet Ministarstva poljoprivrede izračunao je da je samo u prilagođavanje školskih kuhinja i trpezarija potrebno investirati oko dve milijarde evra. Iznosi koje vlada za to trenutno izdvaja su prema Filipsbornovim rečima, „potpuno nedovoljni". To su, kako kaže, jednocifrene milionske sume – „a potrebne su milijarde".

Za ishranu u školama i vrtićima odgovorne su savezne pokrajine i opštine. Ipak, vlada bi mogla da pruži više podrške – to smatra i Mihael Polster iz Nemačke mreže za školsku ishranu. Projekti koji se sprovode u odabranim regionima su lepa stvar. Ali: „Šta to znači ako nemate novca za sprovođenje tih rešenja na širokom nivou?", pita Polster.

Propao plan za zabranu reklama nezdrave hrane

Naučnik Peter fon Filipsborn kritikuje i neuspeh drugog projekta koalicije – ograničenja reklama za nezdravu hranu kako bi se deca bolje zaštitila.

Ministar ishrane Ozdemir predložio je opsežan zakon o tome. Međutim, taj zakon naišao je na oštre kritike industrije reklama i hrane, ali i Stranke slobodnih demokrata (FDP). Kritičari tvrde da bi pravila obuhvatila veliki deo ponude hrane i bila previše široko definisana. Ministarstvo i FDP su se sukobili i zakon nije napredovao.

To je pozdravila CDU, koja takođe smatra da je zabrana reklama za nezdravu hranu previše opsežna i u praksi neizvodiva. Poslanik CDU Štefen Bilger takođe odbacuje porez na šećer, na primer na gazirane sokove, kakav je uveden u Velikoj Britaniji.

Zamenik lidera poslaničkog kluba Unije naglašava druge prioritete: „Naš pristup nije da zabranama ljudima previše zadiremo u lične odluke. Želimo da jačamo obrazovanje o ishrani." Prema Bilgeru, vlada do sada nije dovoljno uradila na tom polju.

Manje šećera u gaziranim pićima zahvaljujući porezu na šećer

Obrazovanje je važno, kaže i naučnik Fon Filipsborn. Ali većina ljudi prilično dobro zna šta je zdrava ishrana. „Glavni problem je što naše okruženje često otežava sprovođenje dobrih odluka koje donosimo."

Zbog toga on, pored više novca za ishranu u vrtićima i školama, smatra da su ciljane takse korisne za unapređenje ponude hrane. Na primer, u Velikoj Britaniji Fanta sadrži manje šećera nego u Nemačkoj, zahvaljujući porezu na šećer u gaziranim pićima.