Šta danas znači hraniti se zdravo?
4. novembar 2020.Ostava Bobana Vasića je kao mali supermarket. U njoj nema šta nema: ukiseljeno povrće, tegle sa voćem, smrznuto meso. Taj Beograđanin, naime, ne veruje onome što čita na etiketama proizvoda u prodavnicama i veruje samo seljacima koje poznaje.
Za tog bivšeg ugostitelja su proizvodi koji kupuje direktno od seljaka bez sumnje kvalitetniji i zdraviji od „bio-proizvoda“ po supermarketima. Za to ima logično objašnjenje, kako se uverio naš reporter koji ga je posetio.
Da li je „bio“ stvarno „bio“?
Ali nemaju svi mogućnost da dođu do domaćih proizvoda sa imanja seljaka u kojeg imaju poverenja. Većina ljudi u Evropi kupuje ono što im je potrebno u prodavnicama ili na pijacama. Suočeni s gomilama šarenog, mirisnog i naoko svežeg voća i povrća na štandovima, kupci često žive u uverenju da su kući odneli zdravu hranu. Ali odakle je sadržaj njihove kese „pune vitamina“ došao i čime je tretirano voće i povrće u njoj – to ne znaju.
„S hranom koja ne dolazi iz biološkoj uzgoja, već korišćenjem otrova, u naš organizam i unosimo otrov“, kaže ekološka poljoprivrednica iz okoline Soluna Lilijan Kou. Naš reporter u Grčkoj posetio je njeno imanje, ali i imanje jednog konvencionalnog poljoprivrednika i saslušao njegove argumente.
Skandali u mesnoj industriji
Meso iz masovnog uzgoja već duže vremena je na javnom „stubu srama“. Ali takvo meso je jeftino. Meso iz ekološkog uzgoja, „bio-meso“, višestruko je skuplje i ne može baš svako sebi da ga priušti. I tu se, međutim, kao i u drugim područjima života, postavlja pitanje prioriteta.
Da li nam je važnije da jedemo kvalitetnije, ali skuplje meso ređe ili lošije, ali znatno jeftinije meso češće? I da li smo spremni da se odreknemo dela naših prehrambenih navika da bismo se kvalitetnije i zdravije hranili? Mnogi u Nemačkoj su, nakon što je pandemija korona-virusa na svetlo dana izvukla „mrak“ koji vlada u pogonima za preradu mesa, složili prioritete malo drugaačije i sada češće posežu za mesom iz biološkoj uzgoja.
Od toga profitiraju i ekološki uzgajivači stoke. I u zemljama na istoku i jugoistoku Evrope „bio-tržište“ cveta, iako je, u odnosu na zapad Evrope još u povojima. Pogledajte novo izdanje našeg magazina „Europeo“ u kojem vas vodimo na imanje jednog nemačkog ekološkog uzgajivača svinja, u ostavu Beograđanina koji tamo ima „Srbiju u malom“, kod grčkih poljoprivrednika i u Bosnu i Hercegovinu, zemlju ćevapa u kojoj se, kako smo se uverili, može itekako dobro da se jede – i bez mesa!