Promena nemačke politike prema Kosovu?
31. oktobar 2018.
Nakon šoka koji je u Beogradu izazvao poslanik CDU Peter Bajer svojim izjavama kako nema ulaska u Evropsku uniju bez priznanja Kosova, Srbija je pronašla novu nemačko-srpsku priču: odlazak kancelarke Angele Merkel u političku penziju. I dok je poslanik Bajer istinski zabrinuo srpske vlasti, politička sudbina Angele Merkel je izgleda rastužila samo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Veći deo srpske javnosti, naime, smatra da je Angela Merkel glavni autor političkih ultimatuma Srbiji, i da je zbog toga Nemačka bila možda i najveća srpska prepreka na putu evropskih integracija. Na sličan način kao i u slučaju Donalda Trampa, dolazak ili odlazak sa vlasti nekog političara u nekoj uticajnoj zapadnoj zemlji, tako se vidi kao šansa za novi početak – u slučaju Angele Merkel to bi značilo omekšavanje nemačkog stava prema Kosovu. A to bi u krajnoj instanci verovatno trebalo da dovede do relaksiranja kriterijuma za ulazak u EU.
Nova vlada – nova priča?
U takvoj atmosferi, koja je mešavina amaterske diplomatije i spiska lepih želja, započete su čitave diskusije oko toga da li će Merkelova izgurati čitav mandat i da li bi neka nova vlada u Berlinu možda promenila stav o Kosovu. Bojan Al Pinto Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose, ne isključuje mogućnost da neka nova nemačka vlada donese promene, uključujući tu i stav prema Kosovu:
„Takođe, poslednje posete nemačkih poslanika i poruke koje stižu iz Berlina, sugerišu da Nemačka na neki način gubi strpljenje za dijalog Beograda i Prištine. To čini mi se pokazuje da bi Nemačka želela da se što pre dođe do nekog rešenja koje bi donelo dugoročnu stabilnost Balkana“, dodaje Brkić.
„Mislim da, sve dok je Angela Merkel na mestu kancelara, sigurno neće biti nikakve promene nemačke politike prema Kosovu“, ocenjuje za DW novinar Đorđe Vlajić. „Da bi se tako nešto dogodilo, za to bi trebalo da se promeni vlada u Nemačkoj, koja bi izbore dobila na nekoj drugačijoj politici. Ali, ako hoćemo da budemo realni, pitanja Kosova i Srbije, kao i evrointegracija Balkana, jesu negde nisko na listi evropskih i nemačkih prioriteta. A ne mogu da zamislim da će neko toliko da promeni stav u Nemačkoj, i da dobije izbore na tome da bi trebalo odmah primiti sve te neuređene balkanske države, i da priznanje Kosova nije neophodno“, smatra Vlajić.
Kurtoazni dramolet
Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića imale su jednu posebnu – i reklo bi se ličnu notu – kada je reč o Angeli Merkel. Predsednik Vučić je tako naglasio kako je „reč o izuzetno moralnoj osobi, i da nije radostan što ona posle 2021. godine neće nastaviti da se bavi politikom“.
Sa jedne strane nije loše u politici imati neki lični odnos, ali ne znam koliko je to bilo relevantno za situaciju na Balkanu i odnos prema Srbiji, komentariše Bojan Al Pinto Brkić. „Moguće da je kancelarka Merkel u poslednjim godinama svog mandata imala više sluha za probleme Balkana, pre svega zbog migrantske krize i migrantskih ruta kojima je Srbija posebno bila izložena. A politika prijateljskog prihvatanja migranata je možda i centralna tema ovog mandata Angele Merkel“.
Đorđe Vlajić je sasvim siguran kako je čitav taj nastup posvećen Angeli Merkel delom diplomatska kurtoazija, a delimično „klasičan dramolet“ predsednika Srbije. „Zaista bih voleo da saznamo kakav je realan odnos Angele Merkel i Aleksandra Vučića. On ima pravo na taj emotivni momenat, ali to ništa bitno neće promeniti u odnosu Nemačke prema Srbiji, niti prema Aleksandru Vučiću“.
- pročitajte još: Nemački poslanici za DW o „razgraničenju“
Vlajić veruje da Aleksandar Vučić ima daleko više razloga da se predstavlja kao dobar prijatelj Angele Merkel nego obrnuto. „Ne verujem da nemačka kancelarka ima neku posebnu potrebu da se hvali ili da ističe svoje lično prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem“, primećuje Vlajić.
Za tango je potrebno dvoje
Takvi izlivi diplomatske nežnosti samo su dali dodatni materijal srpskoj opoziciji za kritiku Vučićeve spoljne politike. Kako je Peter Bajer tokom posete Beogradu naglasio da se „Berlin snažno protivi idejama o razgraničenju ili promeni granica“, to je u Srbiji kod Vučićevih protivnika izazvalo neskriveno likovanje. Opozicija navodi da vlast zabija glavu u pesak, i ističe da Aleksandar Vučić za svoje ideje nije uspeo da pridobije ni svog velikog evropskog prijatelja Angelu Merkel.
„Problem je što mi ne znamo šta je uopšte politika razgraničenja, niti šta je uopšte bio predlog srpskih vlasti“, napominje Bojan Al Pinto Brkić. „Ta ljubav može biti uzvraćena samo ako se jasno stavi do znanja šta se predlaže i koje su koristi takvog rešenja, imajući na umu da su razmena teritorija i stanovništva koncepti koji pripadaju prošlosti“, naglašava Brkić.
Pogrešna računica
Stavljanje političke sudbine Angele Merkel u kontekst rešavanja kosovskog problema previđa jednu bitnu činjenicu: ako Merkelova ostane nemački kancelar do kraja mandata 2021 godine, to praktično čini bespredmentnom raspravu o nekom novom stavu Nemačke, jer se kosovskom problemu daje još svega nekoliko meseci za konačno rešavanje. Međutim, sagovornici DW nisu uvereni da će se taj problem tako brzo rešiti.
„Bez obzira na neke nesumnjive pritiske pojedinih zemalja, ne verujem da će to ići tako brzo“, kaže Đorđe Vlajić. „Ostaje, naravno, pitanje da li te zemlje imaju neke druge metode pritiska kojima bi se taj proces ubrzao, i da li će želeti da ih upotrebe. Ali, meni se čini da na toj brzini više insistiraju birokrate u Briselu, koji bi želeli da reše neki takav problem pre kraja svog mandata“.
U prilog tome govori i izjava Eduarda Kukana u Beogradu, kada je predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta rekao „da su sledeće godine izbori u Evropskoj uniji, zbog čega je važno da Beograd i Priština postignu sporazum tokom mandata aktuelne Evropske komisije i parlamenta“.