Kraj evropskog puta Srbije?
25. oktobar 2018.
Poslanik Bundestaga iz redova CDU Peter Bajer je tokom svoje posete Beogradu takođe rekao da je to poruka sa kojom je došao u Beograd, kao i da se Nemačka protivi idejama o korekciji granica ili razmeni teritorija. Srpski mediji su u prvim reagovanjima istakli da je ovakva poruka „hladan tuš za Beograd“, jer se sada po prvi put ovako eksplicitno saopštava stav Berlina o priznanju Kosova kao uslovu za ulazak u EU. Navodi se tako da je „poslanik Merkelove doneo poruku da bez priznanja Kosova nema ulaska u EU“.
Srpske vlasti bez komentara
Srpske političare je ovakva poruka očito zatekla nespremne, jer je upadljiv izostanak zvaničnih reakcija. Premijerka Ana Brnabić je ranije nakon susreta sa Bajerom istakla da je Kosovo jedina tačka razilaženja između Srbije i Nemačke, i navela da je u ostalim oblastima postignut značajan napredak. Oprezni su u tom smislu i sagovornici DW. Ističu da su do sada iz Evrope stizala uveravanja da niko od Srbije ne zahteva priznanje Kosova, i da ova poruka Bajera po prvi put javno ističe neophodnost priznanja Kosova kao uslov za ulazak u EU. To je na neki način u koliziji i sa stavom SAD i nekih drugih članica EU, koje nisu unapred odbacile ideju razgraničenja ili razmene teritorija.
Saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove- ISAC fond Igor Novaković kaže da bi trebalo sačekati i „videti da li je poruka koju je doneo Bajer lični stav jednog poslanika vladajuće partije, ili je to zaista i zvaničan stav Berlina. Mi smo da sada imali samo nezvanične informacije da bi taj uslov mogao biti stav nekih država EU. Međutim, ništa tako do sada nismo videli kao zvaničan stav, niti je iz evropskih institucija stizala informacija da tako nešto može biti uslov. Mislim da u narednom periodu Srbija neće takvu informaciju ni dobijati direktno od strane evropskih institucija u Briselu“.
Izazov za nastavak dijaloga
Sada po prvi put imamo situaciju da je neko ovako direktno normalizaciju odnosa Beograda i Prištine povezao sa punim međusobnim priznanjem, ocenjuje za DW Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku. „Očito je otkako su i SAD sve više uključene u ovaj proces, da se nekako naziralo da će se od Srbije tražiti ono što je u Beogradu izneo nemački poslanik. U svakom slučaju će takav stav staviti pred izazov i sam nastavak dijaloga Beograda i Prištine, imajući u vidu da zvanični Beograd stalno ponavlja da je crvena linija puno priznanje nezavisnosti Kosova“, kaže Đukanović.
Evropa nije jednoglasna
Srbija je do sada imala veoma malo manevarskog prostora što se tiče kosovskog problema, a ovakav eksplicitan stav člana Bundetaga taj prostor sada praktično ukida. Igor Novaković smatra da će Beograd upravo zbog toga „najverovatnije sve više insistirati na ideji razgraničenja ili korekcije granica, umesto rešenja koje bi podrazumevalo potpunu normalizaciju odnosa bez priznanja nezavisnosti Kosova“. Iako je Peter Bajer naglasio da je ideja razgraničenja neprihvatljiva za Berlin, Igor Novaković skreće pažnju da ta ideja nije jednoglasno odbačena u Evropi.
„Ima država članica EU koje podržavaju tu ideju. Tako da ćemo svakako morati da sačekamo da li će se unutar EU formirati neki zajednički stav oko tog pitanja. Kako sada stvari stoje očito je da imamo različite poruke koje dolaze iz različitih centara moći“, primećuje Novaković.
Amerika ipak presuđuje?
Dragan Đukanović je uveren da će rešavanje pitanja Kosova sve više zavisiti od Amerike, i njenog direktnijeg uključenja u čitav proces. Koliko Amerika može uticati na stav Nemačke ukoliko američka administracija ima neke druge ideje za rešavanje kosovskog problema?
SAD imaju objektivno prilično jaku poziciju u ovom procesu, kaže Đukanović, iako formalno ne moderiraju dijalog Beograda i Prištine. „Mnogo toga će zavisiti od njihove najavljene diplomatske ofanzive i dinamike sa kojom će se uključiti u ovaj proces. To će mislim biti mnogo važnije od stava Brisela ili Berlina. Stav Nemačke će svakako biti važan, ali mislim da će nakon dogovora Makedonije i Grčke Amerika insistirati da se pitanje Kosova što pre reši“, navodi Đukanović.
Igor Novaković primećuje da zaista postoji promena klime u Americi, koja podržava sve ono o čemu se dogovore Beograd i Priština. „Ali, tu je osnovni problem da li će oni koji trenutno pregovaraju u ime Beograda i Prištine uspeti da sprovedu to što se dogovore, i da li mogu da utiču na svoja društva da takav sporazum i prihvate“, skreće pažnju Novaković.
Kraj evropskog puta Srbije?
Srpske vlasti će u narednom periodu imati veliki problem da javnosti objasne šta će se sada desiti sa procesom evropskih integracija nakon poruke koju je u Beograd doneo poslanik Peter Bajer. Zvanični Beograd uporno ponavlja kako nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i to praktično znači da je obesmišljen čitav proces pregovora o članstvu u EU. Da li se ovaj trenutak može posmatrati i kao kraj evropskog puta Srbije?
Nisam siguran da bi to zaustavilo čitav proces u ovom momentu, ocenjuje Igor Novaković. „Izvesno je da će se u Evropi u budućnosti dešavati političke promene, tako da tokom procesa pristupanja dođe i do neke modifikacije stavova. Takođe, sumnjam da će Srbija zbog jedne izjave odustati od svog evropskog puta, niti mislim da bi to bilo produktivno za sve strane u tom procesu“, naglašava Novaković.
Optimista je i Dragan Đukanović, koji se nada nekom kompromisnom rešenju. „Očekujem da će se ipak pronaći neka formulacija koja će zadovoljiti sve strane u kosovskom dijalogu. Tako da očekujem neko kreativno rešenje koje bi dovelo do pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što bi omogućilo nastavak i evropskog puta Srbije“, kaže Đukanović. Srbija u svakom slučaju mora da reaguje smireno, zaključuje Igor Novaković, i da nastavi dijalog sa svim akterima, što podrazumeva nastavak komunikacije sa institucijama EU, Berlinom i ostalim državama članicama Evropske unije.