Presuda Stanišiću i Simatoviću: karakter rata u BiH

„Pretresno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije i progona“, navodi se u delu presude Apelacionog veća Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim prvim ljudima Državne bezbednosti Srbije.

-pročitajte još: Stanišiću i Simatoviću povećane kazne: po 15 godina zatvora

Presuda je u Bosni i Hercegovini različito dočekana, mada očekivano ako se uzmu u obzir stavovi nakon ranijih presuda međunarodnog tribunala. Predstavnici bošnjačkih udruženja žrtava rata u BiH smatraju da je presudom Simatoviću i Stanišiću, potvrđeno učešće Srbije u „agresiji na BiH“.

„Ta dvojica su dokaz da je Srbija učestvovala u agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Tribunal je dokazao da je počinjen genocid u Srebrenici i sve zločine. Nadam se da će ova presuda doprineti pomirenju i priznanju odgovornosti za počinjene zločine“, rekla je nakon presude Kada Hotić iz Udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa.

„Sud protiv Srba“

S druge strane, političari srpske nacionalnosti smatraju da je sud u Hagu od njegovog osnivanja radio protiv jednog naroda i da ovakve presude neće dovesti do pomirenja.

„Još više ima nerazumevanja, a ubice Srba nisu podvrgnute pravdi. Njihova ranija odluka da vojno i političko rukovodstvo Srba u Srpskoj i Srbiji dovedu u Hag i osude, verovatno se sada završava. Nisu imali nikakve činjenice u navedenom predmetu, kao ni protiv Vojislava Šešelja i Biljane Plavšić i mnogo čega drugog“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik.

Iako je i nakon ranijih presuda rukovodstvu Republike Srpske tokom rata, nekoliko puta pokretana rasprava o karaktera rata u BiH, presudom Simatoviću i Stanišiću, još jednom se to pitanje našlo na dnevnom redu.

„Ova presuda je pokazala da u BiH nije bio građanski, već međunarodni sukob u kojem su učestvovala i politička vođstva susednih zemalja, u ovom slučaju konkretno Beograda“, rekao je glavni tužilac nakon izricanja presude Serž Bramerc. On je ujedno istakao da se radi o individualnoj odgovornosti vojnog i političkog vođstva, u ovom slučaju rukovodilaca obaveštajnih službi.

Individualna odgovornost

Bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, kaže da je sud potvrdio pravu prirodu rata vođenog u BiH. „Pravosnažnim presudama, uključujući presude o udruženom zločinačkom poduhvatu, dokazano je da je reč o međunarodnom oružanom sukobu. Susedne države vodile su rat u cilju stvaranja ’Velike Srbije’ i u jednom periodu rata ’Velike Hrvatske’. Ova presuda je važna jer su pravosnažno osuđena dvojica bivših šefova Državne bezbednosti Srbije, što potvrđuje agresiju na Republiku BiH“, rekao je Bećirović, navodeći takođe da sud nije sudio narodima, već utvrđivao individualnu odgovornost.

Ovo je jedna u nizu presuda za ratni zločin, izvršenih od strane onih koji su tada predstavljali SR Jugoslaviju, smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose iz Beograda. On ipak ne veruje da bi presuda mogla da odredi karakter rata u BiH. „Ja znam čemu služe Bramercove izjave, ali to nikom ne pomaže. Jer, ako mi zaboravimo stvarnu prirodu rata, onda ćemo da se vrtimo u krugu ko kome treba da plati odštetu i ko je više ili manje kriv“, kaže Janjić, navodeći da je nesporno utvrđeno da je tadašnji vrh Srbije odgovoran za zločine.

„Kvalifikacija je mnogo manje važna od zločinaca koji su osuđeni. Isključivi narativi da jedni nisu uopšte krivi i da se radi o propagandi ili s druge strane da je tadašnja Jugoslavija odgovorna za sve probleme intervencijom u BiH i Hrvatskoj, neće biti promenjeni nikakvim presudama“, ističe Janjić, uz dodatak da to treba prepustiti istoriji i građanima.

„Srpski svet“ i „Velika Srbija“

Presudom su Stanišić i Simatović proglašeni krivim i za zločine u Bijeljini, Zvorniku, Doboju, Trnovu, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, u istu ravan je stavio ideju „Velike Srbije“ i, kako ga naziva aktuelni projekat „srpskog sveta“. „Kada pogledate ko o tome govori, stiče se utisak da od zagovornika ’srpskog sveta’ nema većih mirotvoraca. Ali, to nije tako. Da nije tako, to znaju i pojedini delovi međunarodne zajednice koji blagonaklono gledaju na projekat ’srpskog sveta’, koji je samo nastavak projekta ’Velike Srbije’“, kaže Komšić.

U Hrvatskoj smatraju da je, iako je Mehanizam doneo presudu koja se tiče i te zemlje u kontekstu počinjenih ratnih zločina, presudom trebalo da budu obuhvaćeni i zločini u Vukovaru i Škabrnji.

„Oni su ratovali ovde kod nas i u Bosni, što opet ne znači da je to samo po sebi klasični ratni zločin. To može da vodi ratnom zločinu i ja prema svemu onom što znam i vidim i video sam, bez obzira što su oni Srbi i radili za srpsku stranu, ja mislim da su oni krivi“, rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, upitan da prokomentariše presudu.

Negiranje presuda

Predsednica zagrebačkog Centra za suočavanje s prošlošću Dokumenta, Vesna Teršalič, smatra da nema sumnje da presuda Stanišiću i Simatoviću dodatno potvrđuje međunarodni karakter rata. „Ratovi su se vodili između država, ali vrlo je važno da je pokazano da su zvaničnici Državne bezbednosti Srbije uključeni u udruženi zločinački poduhvat i mislim da je to veoma bitno za porodice preživelih“, kaže Teršalič, navodeći da čitav teret neprocesuiranih slučajeva sada ostaje na domaćim pravosuđima, nažalost uz sve manje svedoka.

Teršalič podseća da je i sve više negiranja presuđenih činjenica, ali očekuje od porodica žrtava da nastave s daljom borbom.

Ta dalja borba, ako je suditi po rečima predsednice udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa Munire Subašić, mogla bi da stigne u vidu dalje pravne borbe, ne samo protiv Srbije, nego i protiv Republike Srpske. „Genocid je nažalost presuđen samo za Srebrenicu, ali ne i za Šamac, Doboj, Bijeljinu. Sada je potvrđeno da je u njima izvršen udruženi zločinački poduhvat uz učešće Srbije. Žrtve na ovome neće stati. Naši advokati su uspeli u tome da se presudi jednoj Holandiji, a sad ćemo tražiti pravdu i od Srbije i od Republike Srpske“, rekla je Subašić.

Narodi će odlučivati

Bivši sudija i tužilac iz Tuzle Vehid Šehić, ranije je govorio o reperkusijama haških presuda, na deo koji se odnosi na eventualne promene ustavnog uređenja BiH. On je još nakon prvostepene presude bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću 2016, za DW govorio o mogućem uticaju te presude koja je imala krivični karakter na rešavanje političkih pitanja.

„Onog trenutka kada je potpisan Dejtonski sporazum, prestale su pravne mogućnosti da se dođe do dekonstrukcije ovakve BiH, jer se radi o međunarodnom ugovoru. S druge strane, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ne može se pokrenuti nikakav postupak iz jednog prostog razloga – Republika Srpska nije država. Zato će ustavno-pravno uređenje Bosne i Hercegovine ostati ovakvo sve do eventualnog dogovora njenih naroda i građana o mogućoj drugačijoj državnoj konstrukciji“, rekao je tada Šehić.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, reagovao je na presudu Stanišiću i Simatoviću, izrazivši nadu da će presuda pomoći preživelima i porodicama žrtava da pronađu mir i spokoj. Presudom se, kaže, ispunjava zadatak Mehanizma, koji se odnosi na procesuiranje predmeta najtežih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.

„Međutim, to ne može da znači da će oni koji su počinili ove zločine, a kojima još nije suđeno, ostati nekažnjeni. Moramo osigurati da domaći sudovi efikasno procesuiraju preostale predmete ratnih zločina“, zaključio je Šmit.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.