Stanišiću i Simatoviću povećane kazne: po 15 godina zatvora

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu (Mehanizam) izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Odbačene žalbe Stanišića i Simatovića pred Rezidualnim mehanizmom u Hagu – kazne zatvora produžene im sa 12 na 15 godina. Time je okončano najduže krivično gonjenje za ratne zločine počinjene u ratovima devedesetih.

 

Jovica Stanišić (72) i Franko Simatović (73) osuđeni su za učešće udruženom zločinačkom poduhvatu, koji je doveo do zločina u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju, Sanskom Mostu i Trnovu.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu (Mehanizam) odbacilo je žalbe Stanišića i Simatovića na njihove osude za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistva, deportacije, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon, kao i zločine protiv čovečnosti.

„Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima. Žalbeno veće takođe je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na izrečene kazne od po 12 godina zatvora“, navedeno je prilikom izricanja odluke.

Delimično usvojena žalba Tužilaštva

Žalbeno veće delimično je usvojilo žalbu Tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo što Stanišića i Simatovića nije osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat. Pretresno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su različite srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu. Takođe su proglašeni odgovornim za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992.

Žalbeno veće je povećalo kazne izrečene Stanišiću i Simatoviću na 15 godina zatvora. Žalbeno veće je odbacilo preostali dio žalbe tužilaštva.

Optužnica podignuta pre 20 godina

Protiv dvojice visokih funkcionera Službe državne bezbednosti Srbije tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu pre punih 20 godina. Iste godine, 2003, oni su i uhapšeni u Srbiji.

Obojici je stavljeno na teret da su u ratovima u bivšoj Jugoslaviji učestovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva s velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Prema optužnici, jedinice koje su ostvarivale taj cilj, vršeći masovne progone, ubistva i nehumana dela, bile su u nadležnosti dvojice optuženih, jer su ih oni osnivali, organizovali njihovo uvežbavanje, logistički i oružano snabdevali i finansirali.

Prvo suđenju po toj optužnici održano je pred Haškim tribunalom od juna 2009, do kraja januara 2013. i završeno je oslobađajućom presudom za obojicu. Većinom glasova tročlano Pretresno veće, kojim je predsedavao holandski sudija Ori, donelo je takvu odluku ocenivši da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za zločine navedene u optužnici, jer nije dokazano da su ih planirali i naredili, a ni pomagali i podržavali. U obrazloženju presude rečeno je da su zloglasne jedinice, poput „Škorpiona“, „Arkanovaca“, „Martićeve milicije“ i „Crvenih beretki“ činile zločine, ali da pomoć koju su im pružali Stanišić i Simatović nije bila „konkretno usmerena“ na zločine, nego na „podršku njihovim ratnim naporima“.

Optužnicom je pokriven period od 1991. do 1995. godine i ono što se zbivalo na područjima takozvanih SAO Krajina i SAO Baranja, Slavonija i Zapadni Srem u Hrvatskoj, kao i u bosanskohercegovačkim opštinama Bijeljina, Zvornik, Bosanski Šamac, Sanski Most, Doboj i Trnovo.

Najduže suđenje u istoriji Tribunala

Maratonsko suđenje nastavljeno je u sudnici naslednika Haškog tribunala, a pred novim Pretresnim većem ponovno suđenje počelo je u junu 2017. dokaznim postupkom Tužilaštva, koje je do februara 2019. ispitalo 51. svedoka o zločinima počinjenim u četiri i po ratne godine u dve države.

U poluvremenu suđenja, Pretresno veće Mehanizma odbacilo je zahtev za donošenje oslobađajuće presude Franku Simatoviću, koji su po pravilniku tog suda imali pravo da podnesu timovi odbrane.

Dokazni postupak odbrane počeo je u junu 2019. i trajao je do oktobra 2020. Advokati dvojice optuženih izveli su i ispitali 29 svedoka.

Oba dokazna postupka okončana su 23. februara 2021.

Prvostepena presuda izrečena je 30. juna 2021. Izricanjem presude ove srede u sudu u Hagu završen je najduži sudski proces u istoriji tog suda. Trajao je pune dve decenije.

ss (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.