1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pregovori su propali – i šta sad?

21. novembar 2017.

Nakon prekida pregovora o formiranju vladajuće koalicije u Nemačkoj, najverovatnije je da će biti raspisani novi izbori. No, put do tog rešenja je trnovit. Ovo su mogućnosti koje su sada na stolu – u kratkom pregledu.

https://p.dw.com/p/2nzeD
Foto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld

Da li bi moglo doći do novog izdanja velike koalicije?

To nije verovatno. SPD je još na dan izbora pre osam nedelja saopštila da će preći u opoziciju i od toga nije odstupila. Šef stranke Martin Šulc je naglasio da je SPD u svako vreme spremna na nove izbore. A potpredsednik stranke Ralf Štegner je objavio tvit u kojem piše da se prekidom koalicionih pregovora „situacija za SPD ne menja“.

Da li bi manjinska vlada bila opcija?

Teško. U politički nemirnim vremenima bi za kancelarku Angelu Merkel (CDU) bilo vrlo nezgodno da pri donošenju svakog zakona mora da dobije podršku nekog opozicionog poslaničkog kluba. Mogućoj koaliciji CDH/CSU i FDP bi z a većinu nedostajalo 29 mandata, a CDH/CSU i Zelenima čak 42 mandata.

Osim toga, taj model koji je u drugim državama uobičajen, u Nemačkoj još nikada nije oproban na federalnom nivou. Odmah posle izbora za Bundestag, kancelarka je obznanila: „namera mi je da dobijemo stabilnu vladu u Nemačkoj“. SPD je sa svoje strane isključila mogućnost tolerisanja manjinske vlade Angele Merkel.

Pod kojim okolnostima bi mogli da budu održani novi izbori?

Član 63 nemačkog Osnovnog zakona predviđa sledeći scenario: predsednik mora najpre da predloži nekoga za funkciju kancelara. Ta osoba preuzima funkciju ako više od polovine poslanika nemačkog parlamenta za nju glasa („kancelarska većina“). Ako predlog predsednika ne dobije većinu, počinje druga faza: Bundestag ima dve nedelje vremena da se apsolutnom većinom složi oko jednog kancelarskog kandidata. Koliko puta može da se glasa – to nije utvrđeno, baš kao ni broj mogućih kandidata. Ako se u roku od dve nedelje na taj način ne dođe do kancelara, počinje treća faza – u kojoj je za izbor dovoljna i relativna većina: pobednik je onaj ko dobije najviše glasova.

Tada je ponovo na potezu predsednik. Onog ko je izabran relativnom većinom, on može proglasiti za kancelara ili kancelara manjinske vlade – ali on može i da raspusti parlament. U tom slučaju se u roku od 60 dana moraju održati novi izbori.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android