Politička neizvesnost – otrov za privredu
21. novembar 2017.
Četiri nedelje se pregovaralo, a onda su liberali (FDP), u nedelju (19.11.) nešto pre ponoći, prekinuli razgovore o tzv. Jamajka-koaliciji. „Fatalno“ – to je prva reakcija predsednika Udruženja nemačkih preduzetnika: „Stranke su Nemačkoj učinile magareću uslugu“, rekao je Hans Peter Volzajfer i naglasio da je „propuštena šansa da se Nemačkoj novim idejama dâ zamah modernizacije“. I još je dodao: politička neizvesnost je „otrov za privredu“.
„Za nemačku privredu neuspeh pregovora predstavlja razočarenje“, slaže se i predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Erik Švajcer. On ukazuje da će nemačke firme sada morati da se pripreme na eventualnu dužu fazu nesigurnosti.
Naravno da je nesigurnost otrov za privredu, kaže i Jerg Kremer, glavni ekonomista Komercbanke. On dodaje i to da neuspeh u pregovorima i nije bio neko veliko iznenađenje, jer su se pregovori otezali četiri nedelje. Ipak, nemačka privreda trenutno deluje izrazito stabilno: „U privredi ima još dosta poleta, zbog čega brojni problemi – od loših puteva, do sporog interneta – za sada ostaju neprimećeni. Računam s tim da ćemo i naredne godine imati dvojku ispred zareza kada je u pitanju ekonomski rast.“
Mamurno raspoloženje na burzi
Kada je u pitanju nemački berzanski indeks DAX, analitičar pokrajinske banke Baden-Virtemberga (LBBW) Volfgang Albreht je još pre proteklog vikenda ocenio da je potrebno nešto mnogo veće od unutrašnjepolitičkih prepirki, pa da bi to uticalo na DAX u njegovom usponu. Pa ipak, na berzi vlada „mamurno raspoloženje“, kaže Tomas Altman, menadžer u firmi QC Partners koja pruža savetodavne usluge investitore. I on ističe da berze i ulagači apsolutno ne vole nesigurnost: „Ukoliko SPD ostane pri svom ’Ne’ nastavku ’Velike koalicije’, onda postoje samo dve alternative: manjinska vlada ili novi prevremeni izbori. Svaka od tih solucija bi bila novum u novijoj nemačkoj političkoj istoriji. I jedno i drugo bilo bi povezano s dosta nesigurnosti“.
Pritom prevremene izbore Altman smatra najvećim faktorom rizika, pre svega za berzu, jer bi u tom slučaju neizvesnost trajala najduže. „Osim toga, niko ne bi znao kakav bi bio ishod tih izbora i kako bi se situacija kasnije razvila. Nemačka bi na duže vreme mogla da bude politički paralisana. To bi bila loša vest, ne samo za Nemačku, već i za čitavu evrozonu i Evropsku uniju“, veruje Altman.
Evro pod pritiskom
DAX je na berzi u Frankfurtu zabeležio blagi pad, ali se odmah zatim brzo stabilizovao. I berze u Londonu i Parizu startovale su u blagom minusu. Evro je zbog prekida stranačkih pregovora u Nemačkoj doživeo blagu oscilaciju ka dolje. Jerg Kremer taj razvoj posmatra opušteno. „Evro je u poređenju s dolarom doduše osetno opao, ali ne i dramatično“. Glavni ekonomista za Evropu banke „Nordea“ Holger Zante, međutim, smatra da će Nemačka, uprkos padu evra, ostati „stabilno sidro evropske valute“ – bez obzira na to kakav će biti sastav vlade u Berlinu. On međutim ukazuje da bi nesigurnost mogla znatno da poraste ukoliko se Angela Merkel „spotakne“, jer s na nju u inostranstvu gleda kao na garanta stabilnosti.
Šta i kako dalje?
Sasvim je otvoreno pitanje kako bi formiranje vlade moglo dalje da teče. Socijaldemokrate su još jednom jasno istakli da ne stoje na raspolaganju za tzv. „Veliku koaliciju“, a i Angela Merkel je rekla da manjinska vlada ne dolazi u obzir. Ostaju dakle prevremeni izbori? Teoretski bi moglo da bude i nekog novog kruga pregovora o Jamajka-koaliciji, nakon što se strasti malo ohlade. „Stranke moraju da započnu novu rundu, jer one znaju da ni za jednu od njih prevremeni izbori ne obećavaju uspeh“, veruje Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). „Nemačkoj je potrebna sposobna vlada, s jasnim ciljevima i vizijama.“ Fračer dodaje da bi u toj eventualnoj novoj rundi pregovarači morali da koncentrišu na važne izazove po pitanju ekonomske i socijalne politike, te da bi trebalo raditi na „održavanju konkurentnosti Nemačke, pridržavanju klimatskih ciljeva, integraciji u svet privrede ljudi koji su dugo godina nezaposleni i kao i izbeglica, a važne tebe su i digitalizacija, kao i svojevrsna ofanziva u obrazovnoj politici“.
Predsednik Instituta za ekonomska istraživanja pri univerzitetu u Minhenu (ifo) Klemens Fuest ukazuje da „najveći ekonomski rizik predstavlja rastuća nesigurnost kada je reč o smeru ekonomske politike i stabilnosti vlade.“ I iako je Merkelova to odbila, Fuest podseća da su skandinavske zemlje i Kanada često imale dobra iskustva s manjinskim vladama.