Pregovori preko nišana?

Prvi je, od viđenijih političara, stvar nemilosrdno formulisao republikanski senator Lindzi Gerejem iz Južne Karoline. On je za CNN rekao da se SAD kreću ka otvorenom ratu sa Severnom Korejom. Kada je voditelj rekao da bi to moglo da odnese stotine hiljada, možda i milione života, Lindzi je stoički uzvratio: „Američki predsednik mora da bira između bezbednosti američke domovine i regionalne stabilnosti.“

Situacija je blizu tačke ključanja nakon što je u utorak Severna Koreja uspešno testirala projektil dugog dometa Hvasong-15. Raketa je preletela Japan u luku visokom 4.500 kilometara pre nego što je pala u more iz čega se zaključuje da je Pjongjang razvio oružje kakvim može da dosegne bilo koju tačku Sjedinjenih Država. Bio je to devetnaesti test ove godine.

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli, koja važi za veoma blisku Trampu, rekla je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti da bi u slučaju rata Severna Koreja bila „potpuno uništena“. Hejli je ponovo pozvala Kinu da uradi više, ali i eksplicitno „Nemačku i druge države“ da prekinu diplomatske odnose i povuku ambasadore iz Pjongjanga.

Predsednik Južne Koreje Mun Jae In je međutim jasno upozorio SAD da prekinu sa razmatranjima o napadu na severnog suseda. Istovremeno se založio za oštrije sankcije prema Pjongjangu. Samo nekoliko minuta pre lansiranja severnokojreske rakete je i južnokorejska vojska je testirala tri rakete.

Kim će se smiriti?

„Mislim da će se Severna Koreja najpre primiriti“, kaže Andraj Abrahamjan, istraživač na japanskom univerzitetu Haneda. On spada među poznavaoce Severne Koreje koji zagovaraju diplomatiju, posebno u ovako delikatnom trenutku. Abrahamjan ukazuje da je i Kim Džong Un objavio da je raketni test od utorka konačni dokaz da je njegova zemlja ušla u rang nuklearnih sila što bi moglo da znači da u bliskoj budućnosti neće biti novih testiranja.

Pročitajte još: Radijacija nad Severnom Korejom?

Statistika to potkrepljuje: od 1984. godine do danas, Pjongjang je retko vršio testove u ovo doba godine – u decembru samo dvaput, u januaru tek jednom.

„Severna Koreja bi sada mogla da bude spremna za pregovore, s obzirom da nastupa iz izvesne pozicije moći“, pretpostavlja Abrahamjan. Posmatrači primećuju da je sam Donald Tramp bio prilično uzdržan od utorka što bi takođe moglo da bude dobar znak.

Šta je Double freeze?

„Moramo nešto da uradimo po svaku cenu kako se situacija ne bi pogoršala“, kaže i Hvang Jae Ho koji vodi Institut za međunarodne odnose univerziteta u Seulu. Profesor Hvang velike nade polaže u predstojeće Zimske olimpijske igre u Pjeongčangu – ukoliko severnokorejski sportisti budu učestvovali u Igrama u tom južnokorejskom gradu, to bi bila mogućnost za približavanje.

Hvang smatra da je realno rešenje ono koje je ponudila Kina – takozvani Double freeze sporazum. Prema njemu bi Severna Koreja zamrzla svoj nuklearni program dok bi Južna Koreja prekinula ili drastično umanjila obim svojih vojnih manevara sa američkim trupama. Takav dil bi Pjongjang svakako debelo naplatio, možda i kroz reparacije koje se potražuju od Amerike za razorne posledice Korejskog rata.

Time bi međunarodna zajednica u korejskom pitanju bila tamo gde je bila i devedesetih kada su krhki dogovor imali Bil Klinton i Kim il Sung. „To sigurno nije optimalno rešenje. Ali koje su nam druge opcije?“, pita se Hvang.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android