Preduzeća beže iz Grčkelas

Brojke s kojima je nedavno u novinama „Ta Nea“ u javnost izašao Savas Rombolis, direktor Instituta za rad bliskog sindikatima, su alarmantne. Od gotovo 11 miliona Grka samo 3,6 miliona su zaposleni. Mnogo više ljudi, naime 3,9 miliona, nezaposleni su ili već u penziji. Razlog za to je sigurno to što sve više preduzetnika zatvara firme ili odlazi u inostranstvo, zbog čega se ukidaju i desetine hiljada radnih mesta.

Grčki savez trgovaca na malo ESEE upozorava na masovno bekstvo preduzeća iz Grčke. Od letos je više od 60.000 grčkih preduzeća zatražilo poreski broj u Bugarskoj i svoju ekonomsku aktivnost delimično ili potpuno prebacilo u tu zemlju, kaže predsednik ESEE Vasilis Korkidis za novine „Katimerini“. Još 10.000 namerava da se preseli na Kipar, kaže Korkidis koji i sam vodi trgovačko preduzeće električnih aparata, koje je osnovao njegov deda.

Privremeno zatvaranje banaka i uvođenje kontrola kretanja kapitala u Grčkoj osetno je zaoštrilo problem, navodi biznis-mreža Endeavour Greece. Prema ispitivanju te mreže sprovedenom u julu ove godine, u tom trenutku je 13 odsto ispitanih preduzeća već bilo napustilo Grčku, dok se 23 procenta raspitivalo za mogućnosti preseljenja sedišta.

„Nakon uvođenja kontrole kretanja kapitala, brojna preduzeća procenila su da je ugrožena njihova egzistencija, tim pre što grčka industrija veoma zavisi od uvoza“, objašnjava portparolka Endeavour Greecea Ana Cilaku za DW. Ona kao primer navodi jedno preduzeće koje proizvodi bezalkoholna pića. Gotovo svi sastojci su domaće proizvodnje, ali aluminijumsko pakovanje mora da bude uvezeno i plaćeno iz Grčke. To je gotovo nemoguće zbog ograničenja prometa kapitala, kaže Cilaku.

Bijeg od birokracije i porezne politike

Osim toga, neke grčke firme nastoje da izbegnu opštepoznatu birokratiju i nesigurnost planiranja u Grčkoj. Brojnim preduzetnicima glavobolju naročito zadaje poreska politika s ograničenjima prometa kapitala ili bez njih. „Poreski zakoni se stalno menjaju. Preduzeća zato uopšte ne mogu da planiraju finansije na duži rok“, žali se Cilaku.

Naročito prvih dana nakon uvođenja kontrole kretanja kapitala, grčke firme stavljene su pred nepremostive probleme, kaže Olga Dimopulu, nemačko-grčka pravnica iz Kelna. „Veliki broj kamiona ostao je u Nemačkoj ili Italiji jer vozači ili njihova preduzeća nisu više imali pristup svojim bankovnim računima kako bi podigli novac i poslali kamion nazad u Grčku“, objašnjava Dimopulu za DW.

Ali i preduzeća koja ne žele ili ne mogu da sedište prebace van Grčke imaju još jednu mogućnost rešavanja problema s ograničenjem kretanja kapitala: otvaranje bankovnog računa firme u inostranstvu, recimo u Nemačkoj. Tako računi nemačkim isporučiocima robe mogu da budu na vreme plaćeni, a vlasnici računa sa stranom bankovnom karticom imaju i iz Grčke pristup svom novcu, ako žele da podignu gotovinu, kaže Dimopulu.

Međutim, „osoba koja može da raspolaže računom, dakle najčešće predstavnik firme, mora da dođe ovamo kako bi se legitimisao. Banke ili nadležni žele da lično stvore sliku o korisnicima kako bi znali s kim imaju posla“, napominje ta pravnica.

Alarmantni rezultati ispitivanja

Uprkos suprotnim obećanjima vladajućih političara u Atini, kontrola kretanja kapitala ostaje na snazi i po svemu sudeći biće ukinuta najranije u drugoj polovini 2016. godine. Ko želi da alarmira političare, ne nailazi lako na razumevanje. Kada je, recimo, šef ESEE Korkidis u jednoj TV-raspravi pre nedavnih parlamentarnih izbora, na problem bekstva firmi iz Grčke hteo da upozori levičarskog političara Nikosa Filisa, on se pred kamerama razljutio i tom preduzetniku prebacio da takvim izjavama želi zapravo da podstakne bekstvo firmi.

Najnoviji podaci pogotovo su alarmantni: prema prvom ispitivanju nakon poslednjih izbora koje je objavio nedeljnik „To Vima“, vladajuća leva stranka Siriza dobila bi danas samo 18,4 odsto glasova birača, a strahovito malo osvojila bi i konzervativna opozicija – 14,9 procenata. To znači da su obe velike stranke za samo dva meseca nakon izbora izgubile polovinu svojih birača.