Tek predstoji reforma penzionog sistema

Nakon mera štednje je – pre mera štednje. Tek prošlog četvrtka (19.11.) grčki parlament odobrio je po hitnom postupku obećane reforme i time otvorio mogućnost za isplatu daljih 12 milijardi evra kredita Grčkoj iz Fonda za spas evra (ESM). U to spada i deset milijardi koje su već duže vremena rezervisane za dokapitalizaciju grčkih banaka.

Sporan je bio pre svega način ophođenja s nenaplativim kreditima i dužnicima koji ne mogu da vraćaju dugove, a to ostaje nejasno i nakon prihvatanja najnovijeg paketa reformi, s obzirom na to da se nadležnim ustanovama ostavlja veliki prostor za postupanje prema sopstvenoj proceni. I povećanje poreza planirano za 2016. godinu u visini od 5,7 milijardi evra, kao i nedavno uveden poseban porez na vino, u Grčkoj sigurno neće naići na oduševljenje.

Ali najteža provera levičarskom premijeru Aleksisu Ciprasu tek predstoji. Do kraja godine mora da bude sprovedena temeljna reforma penzionog sistema. O tome se već godinama govori, ali se ona uvek odlaže iz političkih i izborno-taktičkih razloga. Idućih nedelja, vlada u Atini trebalo bi da objavi srednjoročne planove finansija do 2019. godine, a to verovatno znači i dodatna poreska na opterećenja. Još se čeka i na reformu plata u javnim službama, kao i na odavno obećanu liberalizaciju tržišta rada.

Zašto atinska vlada mora da sprovede toliko mnogo reformi za tako kratko vremeu? Dimitra Kada, glavna urednica ekonomskog portala Capital.gr, smatra da je razlog jasan: „Ova vlada mora po hitnom postupku da nadoknadi sve reforme koje su ranije vlade obećale, ali ih nisu sprovele. Na tome insistiraju i kreditori, koji više ne veruju običnim obećanjima. Osim toga, Grčka je izgubila mnogo vremena zbog više uzastopnih izbora i neprekidnih pregovora“, kaže Kada za DW.

Sukob po pitanju reformi penzionog sistema

Naročito sporna je odavno obećana radikalna reforma penzionog sistma, koja će definitivno da zaustavi prevremene odlaske u penziju i možda da donese veća izdvajanja za penziono osiguranje. Istina, proteklih godina sprovedeni su neki reformski koraci. Starosna granica za odlazak u penziju podignuta je na 67 godina, a penzije državnih službenika smanjene su za trećinu. Ipak, veliki zaokret još uvek se nije dogodio. Samo da bi održala penzije na sadašnjem nivou, prema jednoj studiji grčkog Instituta rada bliskog sindikatima, vlada u Atini morala bi u 2016. godini da iz državnog budžeta za isplatu penzija izdvoji gotovo milijardu evra. To sigurno nije moguće s obzirom na prazne državne kase.

Šta da se radi? Analitičarka Kada veruje da vlada pokušava da „igra kartu vreme“, kako bi izbegla suviše žestoke reakcije. „U idealnom slučaju, vlada bi mogla da do kraja godine prihvati delimičnu reformu, kako bi spojila penzione fondove i uspela da izađe na kraj sa akutnim problemom finansiranja penzija. Dalje korake, naročito eventualno zalaženje u osnovne penzije, vlada bi radije da odloži za budućnost.“

U svakom slučaju, penziona reforma pretpostavka je takozvane „evaluacije grčkog programa prilagođavanja“ od strane kreditora, koja bi, s grčke tačke gledišta, mogla da utaba put za regulisanje dugova, a možda čak i za njihovo delimično opraštanje.

O daljem postupku u Atini nema saglasnosti, smatra Aleksis Papahelas, direktor atinskih novina „Katimerini“. „Jedni kažu da trenutno ne postoji prostor za dalje, bolne mere i da se penziona reforma mora odložiti do februara 2016. Drugi veruju da je bolje tu gorku pilulu progutati sada i unaprediti ništa manje spornu privatizaciju, kako bi se privreda polako oporavila. Na tu osnovu dilemu premijer Cipras još nema jasan odgovor“, kaže taj analitičar u razgovoru za TV-stnicu „Skai“.

Nestabilna vladina većina

Da Cipras ima protivnike i u vladajućoj levoj stranci Sirizi, ponovo se pokazalo prošle nedelje prilikom prihvatanja najnovijeg reformskog paketa. Još pre odlučujućeg glasanja u parlamentu, poslanik Sirize i bivši portparol vlade Gabrijel Sakelaridis podneo je ostavku uz obrazloženje da više nije u stanju podržava vladu. Ipak, Sakelaridis je svoj mandat vratio stranci i tako svog političkog oca Ciprasa poštedeo strahovanja za većinu u parlamentu.

Drugačije je postupio oštri desni populista Nikos Nikolopulos iz strnke ANEL, koalicijskonog partnera Sirize. On je svoje mesto u parlamentu zadržao i glasao protiv mera štednje. To znači da Cipras ubuduće verovatno može da računa samo sa većinom od 153 poslanika, od ukupno 300.