Pred evropske izbore: Nemce više brinu autobusi i vukovi

„Politika i kokice“ pisalo je na predizbornom plakatu kojim je SPD sredinom maja pozvala ljude u bioskop u Ebersvaldeu.

U tom gradiću u Brandenburgu, severno od Berlina, gostovala je Katarina Barli. Ona je potpredsednica Evropskog parlamenta i ponovo glavna kandidatkinja Socijaldemokratske partije Nemačke na izborima za Evropski parlament.

Uz nju je bila i Mari Glisman, njena stranačka koleginica iz Brandenburga, koja se takođe kandiduje na evropskim izborima. Dve političarke želele su da razgovaraju s građanima o politici Evropske unije i da im stave do znanja koliko su ovi izbori važni za ruralno stanovništvo.

Većina sedišta u sali prazna

Lokalni odbor stranke u Ebersvaldeu se za nastup dve političarke pripremio. Podeljeno je 2.500 letaka kojima se poziva na taj događaj, po gradu je okačeno 39 plakata, u bioskopu „Movie Magic“ iznajmljena je velika sala, a iz bioskopskog bara poručene su kese s kokicama.

„Mnogi verovatno neće doći“, rekao je predsednik lokalnog odbora SPD-a Kurt Fišer, unapred umanjujući očekivanja. Jer, vreme je tog dana bilo baš lepo.

Ali, kada se samo dvadesetak građana naprosto izgubilo u dugim redovima sedišta bioskopa, 24-godišnji Fišer je očigledno bio razočaran. On bi voleo da je bilo malo više zainteresovanih.

„Savezni izbori na kojima imate osećaj da glasate za to ko će postati kancelar jednostavno su privlačniji“, kaže.

Ukrajina – vruća tema na istoku Nemačke

Ono što je takođe „privlačnije“ jesu političari koji polarizuju. Početkom maja u Ebersvaldeu je boravila Mari-Agnes Štrak-Cimerman, glavna kandidatkinja nemački liberala (FDP) na evropskim izborima.

Na njen skup je došlo 150 građana – i 150 „kontrademonstranta“, prenosi Fišer. Štrak-Cimerman, trenutno poslanica u Bundestagu, kontroverzna je političarka. Ona se zalaže za više isporuka oružja Ukrajini. Svaka druga osoba u istočnoj Nemačkoj tome se protivi.

O Ukrajini je u Ebersvaldeu govorila i Katarina Barli. Na primer o pokušaju ruskog predsednika Vladimira Putina da podeli EU – između ostalog uz pomoć mađarskog premijera Viktora Orbana.

U interesu je Kremlja, kaže Barli, da u EU i u Evropskom parlamentu bude više nacionalista i desnih populista. Oni ne žele ujedinjenu Evropu i to će, smatra socijaldemokratska kandidatkinja, oslabiti Evropsku uniju.

Od vozova, do vukova

Jačanje demokratije u EU za Katarinu Barli je velika tema. Međutim, pitanja građana pokazala su da se njih mnogo više tiču neke druge stvari.

Na primer, poboljšanje lokalnog javnog prevoza u ruralnim regionima. Od glavnog grada Brandenburga, Potsdama, pa do Ebersvaldea, potrebno je nekoliko sati, žali se jedna žena.

Vukovi su takođe problem – a to je prema zakonu EU strogo zaštićena vrsta. Toliko su se namnožili u Brandenburgu da je sada to region s najvećom gustinom vukova na svetu.

Posebno su ljuti farmeri zato što ne smeju da pucaju na vukove. U Brandenburgu se uzgaja više od 25.000 ovaca, a vukovi redovno napadaju stada i ubijaju životinje.

Svaka druga osoba ne glasa

Kandidatkinja Mari Glisman najpre odlaže svoju kesu s kokicama, pa onda počinje: brige farmera i seoskog stanovništva su joj, kaže, bliske i ona želi da se za njih založi u Briselu.

I još dodaje da postoji napredak po pitanju vukova, a i da postoje sredstva EU za proširenje železničke mreže.

Posetioci klimaju glavom, ali u retko popunjenim redovima u sali nema baš mnogo oduševljenja. Lokalni političar SPD-a Kurt Fišer ocenjuje da je evropska politika za mnoge tematski suviše daleka.

To se odražava i na izlaznost birača, koja je na poslednjim evropskim izborima u Ebersvaldeu 2019. bila samo 45 odsto.

Mala izlaznost

Fišer se nada da će ih ovoga puta biti više, tim pre što će se u Brandenburgu – kao i u osam drugih nemačkih pokrajina – takođe 9. juna glasati i za okružna veća i gradske parlamente.

„Ljudi će radije da izađu na lokalne izbore da glasaju za lica koja poznaju iz grada, a onda će istovremeno da glasaju i na evropskim izborima“, misli Fišer.

Odziv birača na evropskim izborima u Nemačkoj uvek je bio manji nego na nacionalnim izborima. Do pravog pada je došlo između 1999. i 2014. godine, kada čak ni svaka druga osoba u zemlji nije glasala. Tek je 2019. izlaznost ponovo porasla na nešto više od 60 procenata.

Nezadovoljstvo vladajućom koalicijom

U aktuelnoj anketi Dojčlandtrend, koju redovno objavljuje javni servis ARD, 48 odsto Nemaca reklo je da je malo ili nimalo zainteresovano za evropske izbore 9. juna.

Anketari su pitali građane i o tome za koga bi glasali na evropskim, ali i na izborima za Bundestag da se sada održavaju. Razlike su minimalne.

Prednjače Demohrišćani koji su u nemačkom parlamentu u opoziciji. Tri partije na vlasti u Nemačkoj, SPD, Zeleni i FDP, imaju relativno slab rejting u anketama.

Očigledno je da one i na evropskim izborima plaćaju danak visokom nivou nezadovoljstva građana saveznom vladom u Berlinu.

Tema broj jedan: Imigracija

Na rezultate ankete za evropske izbore utiče raspoloženje u Nemačkoj, naglasio je bavarski premijer i predsednik tamošnje Hrišćansko-socijalne unije Markus Zeder početkom maja.

„Naravno da su ovo i nacionalni izbori, tako da moramo da razmišljamo o obe stvari istovremeno. To znači da bi naše predizborne kampanje trebalo podjednako da se bave i evropskim i nemačkim pitanjima“, poručio je on svojoj opciji.

Situaciju olakšava to što se glavne teme podudaraju. U istraživanju Dojčlandtrend u maju, Nemci su kao najveći problem u EU naveli pitanje azila odnosno imigracije, a kao drugo – spoljnopolitičke sukobe i pretnje. Isti rezultat bio je i u anketi sprovedenoj u aprilu.

AfD: „Naša zemlja na prvom mestu!“

Hrišćansko-demokratska unija je na partijskoj konferenciji odlučila da značajno pooštri politiku azila. Iza toga se krije nada da će tako moći da preotme glasove od Alternative za Nemačku.

Ta delimično ekstremna stranka vodi kampanju za evropske izbore pod sloganom: „Naša zemlja na prvom mestu!“ Evropska unija se, kako poručuju, mora svesti na ekonomsku i interesnu zajednicu.

Jedan od političkih lidera AfD-a, Bjern Heke, čak se zalaže za to da EU mora da umre.

Njima se protive ne samo političari, već i privrednici. Više od 30 velikih nemačkih korporacija udružilo je snage u inicijativi „Mi se zalažemo za vrednosti“.

U video-porukama one apeluju na njihovih više od 1,7 miliona zaposlenih u Nemačkoj da se suprotstave mržnji, populizmu i ekstremizmu na evropskim izborima. Otvorenost i raznolikost su, poručuju, osnova nemačkog prosperiteta.

Prednosti EU koje se ne podrazumevaju?

Šef bavarskih konzervativaca Zeder žali se da su za mnoge građane Nemačke prednosti koje donosi članstvo u EU postale toliko očigledne, da retko ko o njima više i razmišlja.

Pored ekonomskog prosperiteta, otvorenih granica i slobode putovanja, EU je Nemačkoj pre svega donela mir. „Tek danas shvatamo kolika je to vrednost s obzirom na ono što se dešava van EU.“

Evropskim izborima se posvećuje suviše malo pažnje – i među građanima, u društvu, i u medijima, kaže Zeder.

„Zamislite da sada imamo izbore za Bundestag ili da je sada jedan od onih dana kada se biraju dva ili tri pokrajinska parlamenta u jednom danu. Kako bi sve treperelo u vazduhu, svaki drugi dan bi bile objavljivane ankete o izborima i svaki dan bi bile nekakve diskusije ili izborne arene.“

Povećan broj napada na političare

I u gradiću Ebersvaldeu u Brandenburgu lokalni izbori su mnogo prisutniji od evropskih. To je vidljivo i po predizbornim plakatima. Na njima se daleko više govori o lokalnim pitanjima, kao što je nedostatak lekara u ruralnim područjima.

Ali, u jednoj tački postoji preklapanje: bez obzira da li je reč o kampanji za evropske ili lokalne izbore, raspoloženje protiv političara nikada nije bilo toliko agresivno kao sada.

Lokalni političar Kurt Fišer prenosi da se izborni plakati cepaju i uništavaju, pominje verbalne napade i uvrede. To često dolazi od desničara.

„Ponekad čujete da kažu ’ratni huškači’. I još: ’Ko nas je izdao – socijaldemokrate’“, kaže Fišer.

A to je fraza koja se u Nemačkoj skandirala i krajem 19. veka i nakon Prvog svetskog rata, a i tridesetih, kada su je koristili nacionalsocijalisti.