Povratak Rusije u Afriku
8. mart 2018.
Afričko putovanje ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova počelo je u ponedeljak, u Angoli. Nakon sastanka sa predsednikom Žoaom Lorenson i ministrom spoljnih poslova Manuelom Domingosom Augustom, Lavrov je naglasio višegodišnje veze Angole i Rusije i kazao da bi njihova saradnja ponovo trebalo da bude jača. Pre svega u oblasti obrazovanja, energetske politike i vojne saradnje.
„Mi i dalje smatramo da su afričkim problemima potrebna afrička rešenja“, rekao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare u glavnom gradu Angole. „Međunarodna zajednica bi morala da poštuje odluke Afrikanaca kako jedan sukob treba da se reši i da pritom pruži moralnu, političku i finansijsku pomoć za obuku osoblja za mirovne misije. Rusija je aktivno učestvovala u tome.“
Ništa bez Afrike
Time je Lavrov odredio ton za naredne stanice svog afričkog puta. Ove sedmice, pored Angole će posetiti i Namibiju, Mozambik, Zimbabve i Etiopiju. Cilj afričkog putovanja ruskog ministra je povratak Rusije u Afriku, kaže Jevgenij Korendjasov. Bivši diplomata nekada je bio sovjetski ambasador u državi Burkina Faso, a kasnije i predstavnik Rusike u Maliju. Danas je na čelu Centra za istraživanje rusko-afričkih odnosa na Akademiji nauka u Moskvi.
„Afrika je kontinent koji se veoma brzo razvija", kaže Korendjasov u intervjuu za Dojče vele. „Njen politički i ekonomski značaj raste.“ Rezultat promene globalnog odnosa snaga je konkurencija novih partnera na kontinentu. „Bez Afrike nema odgovora na goruće probleme novog veka, kao što su klimatske promene, terorizam ili transnacionalni kriminal."
Na istorijskim putevima
Rusiji je naročito važna izgradnja trgovinskih i ekonomskih veza sa Afrikom. Mineralni resursi pritom imaju važnu ulogu. Ruska potražnja za sirovinama je veća od domaće proizvodnje, objašnjava Korendjasov: metal mangan recimo u potpunosti mora da se uvozi, hrom do osamdeset odsto. Ni potrebu za uranijom Rusija ne može da zadovolji svojim rezervama. Zato nije slučajno što Lavrov upravo obilazi četiri – sirovinama bogate – zemlje na afričkom jugu. Pritom je Nabija na putu da postane treći najveći svetski proizvođač uranijuma. U Mozambiku ruska kompanija Rosnjeft želi da učestvuje u proizvodnji nafte.
Ali izbor zemalja sledi i jedan dugi obrazac: Lavrov se kreće istorijskim putevima. Za vreme Hladnog rata Moskva je bila važan partner mnogih mladih afričkih država. Sovjetski savez je podržavao pokrete za nezavisnost. Između ostalog i SWAPO u Namibiji, koja je danas vladajuću stranka. Te stare veze, ruski ministar spoljnih poslova nastojaće da naglasi tokom posete. S tim u vezi, u utorak je u Namibiji podržao zahteve Afričke Unije, založivši se da Afrika dobije stalno mesto i Savetu bezbednosti UN.
„Dostignuća sovjetske epohe ne mogu da se umanje“, smatra Korendjasov. Sada bi se trebalo nadovezati na iskustva iz tog vremena. Angola, Namibija, Mozambik, Zimbabve, Etiopija: za ruskog stručnjaka za Afriku, Korendjasova, to je velika petorka na kontinentu.
Rusija i Etiopija: povezane 120 godina
Poslednja stanica na Lavrovom putovanju biće Etiopija. Ta zemlja je najstariji ruski partner u Africi. Diplomatske odnose dve zemlje imaju već 120 godina. Taj jubilej obeležavaju nizom manifestacija i uzajamnim posetama. Oko 20.000 Etiopljana je studiralo u bivšem Sovjetskom Savezu i Ruskoj Federaciji, procenjuje Gram Abej, amabasador Etiopije u Rusiji.
On ima velika očekivanja od posete Lavrova. Između ostalog se nada direktnoj avionskoj liniji između dve zemlje: „Verujemo da bi dogovori o vazdušnom saobraćaju između Etiopije i Rusije uskoro mogli da budu zaključeni“, kaže Abej u razgovoru za Dojče vele. „Tada bi trgovina cvećem mogla da se razvije. Ne samo cvećem. I mnoge druge etiopljanske proizvode bi u tom slučaju mogli da plasiramo na rusko tržište.“
Pažnju javnosti privlači i mogući sastanok Lavrova sa američkim kolegom Reksom Tilersonom, koji je juče doputovao u Etiopiju. Korendjasov međutim smatra da istovremena poseta šefova diplomatija nije nikakva politička igra. Oni će u Etiopiji sigurno razmotriti mogućnosti zajedničkog pristupa borbi protiv terorizma i borbi protiv siromaštva, kaže Korendjasov. I verovatno će biti reči i o bilateralnim pitanjima.