„Povratak Borisa Lažova“
18. septembar 2017.
„Boris Džonson, britanski ministar spoljnih poslova, uvek izgleda kao da je na svom trkačkom biciklu upravo jurio 20 kilometara uz vetar i pri tome, da bi se ojačao, popio nekoliko piva“, piše Zidojče cajtung: „Mediji ga redovno predstavljaju kao komičnu figuru. Ali, udar kojim je tokom vikenda podstrekao debatu o izlasku Velike Britanije iz EU mu je uspeo – to mu se mora priznati. U pitanju je majstorija političke propagande koju je objavio u konzervativnom Telegrafu, i koju su saradnici užasnute premijerke dobili na uvid nekoliko sati pred štampanje.
U britanskim medijima se njegova stilski patetična, a sadržinski tanka beleška svodi na smejurije (smanjiti porez na tampone) i besmislice (Bregzit će biti velika stvar zato što je to velika stvar). Vratio se i 'Boris Lažov': za vreme predreferendumske kampanje on je, uprkos svim ekspertima, tvrdio da će biti lako da se obezbedi dodatnih 350 miliona funti nedeljno za zdravstvo, jer da taj novac više neće morati da se odliva u EU.“
„Sada je ponovio tu brojku i pomenutu tvrdnju, ali je postao nešto oprezniji: kaže da će, kada se definitivno svede bilans troškova i uštede i kada se zemlja konačno oslobodi okova Brisela, morati da ostane dovoljno novca za oživljavanje zdravstvenog sistema u kojem vlada hronična besparica i to debelim finansijskim injekcijama. Građani Velike Britanije – kako pristalice tako i protivnici Bregzita – i po godinu dana čekaju na operacije koje nisu od životne važnosti. Džonson takvim političkim zahtevima, koji praktično nemaju mnogo veze sa dilom oko izlaska iz EU, bolje uspeva da zainteresuje ljude nego čisto akademska debata o mekom ili tvrdom izlasku.“
Britanska premijerka Tereza Mej namerava da u subotu u Firenci održi vatreni govor u prilog „Bregzitu“, ali sada je Džonson nju preduhitrio, a to je kalkulisan potez, piše komentator Zidojče cajtunga: „Džonsonov postupak može biti sadržinski iracionalan i nošen manijom veličine. Ali on je još jednom ukazao na temeljni problem sa Bregzitom: do odluke 52 odsto Britanaca da ga podrže nije došlo zato što su ti ljudi besni zbog određenih zakona ili pravila, već zato što im je stalo do priznanja: mi smo Britanci, mi smo drukčiji, mi smo bili, jesmo, i bićemo, veliki. […] Džonson se ne obraća glavi, već srcu, i obećava da će izlazak iz EU biti veliki uspeh. To je ono što Britanci posle više meseci nespokoja žele da čuju...“
„Boris Džonson se ponovo blamira“ – piše u naslovu komentara objavljenog na portalu Menadžer magazin. „Nije škakljivo samo to što je Džonsonov tekst objavljen samo nekoliko dana pred govor Tereze Mej u Firenci, već i to što je on tu ponovio sporno obećanje iz predreferendumske kampanje. Ostaje da se vidi da li će Džonson, koji je kao ministar spoljnih poslova uvek delao nespretno i nesrećno, moći još dugo da bude na svojoj funkciji. […] Posmatrači smatraju da je Džonson namerno hteo da dovede Terezu Mej u nezgodnu situaciju. Mejeva važi kao oslabljena posle parlamentarnih izbora – a za kraj ove sedmice je najavila novi govor o Bregzitu u Firenci. Mediji spekulišu da je ona nameravala da tom prilikom napravi finansijske ustupke Evropskoj uniji kako bi pokrenula sa mrtve tačke pregovore o izlasku iz te zajednice.“
A Frankfurter algemajne cajtung piše da britanska premijerka Tereza Mej svojim sunarodnicima želi da u Firenci objasni kako stoje stvari sa pregovorima o Bregzitu. Zašto baš u Firenci? „Dauning strit prenosi da ona u Italiji neće voditi političke razgovore a nema u planu ni učešće na nekoj konferenciji. Niko ne smatra da članovi britanske vlade ovih dana žele samo da se sklone od londonske kiše. Ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona je silom trebalo naterati da u utorak poseti karipska prekomorska područja pogođena uraganom. Ali, zašto Firenca? Premijerka, rekao je jedan njen portparol, želi da održi govor u istorijskom srcu (Evrope).“
„A gde se to srce stvarno nalazi – to je uvek zavisilo od tačke gledišta. Emanuel Makron je svoje evropske političke vizije najavio u Atini. Italijani smatraju da se srce Evrope nalazi u Rimu, nemački kancelarski kandidat Martin Šulc – da je u Ahenu, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker verovatno da je u Briselu ili Luksemburgu. Zašto onda ne otići u Firencu, mesto u kojem je rođena renesansa, mesto koje je važan deo osnivačke istorije Evropske unije? Objašnjenje iz Londona je tipično britansko: Ujedinjeno Kraljevstvo je stolećima održavalo duboke kulturne i ekonomske veze sa Firencom, gradom koji je poznat kao tradicionalna trgovinska sila. Poruke Tereze Mej je da Bregzit ne sme da okonča ono što je cvetalo i za vreme firentinske dinastije: trgovinu bez granica u Evropi“, zaključuje frankfurstski list.
priredio Saša Bojić