Sumrak „bregzita“
18. jul 2017.
„Ekspertske grupe prevrću hartije, iznose pozicije i pregovaraju o kompromisima“, prenosi javni servis ARD. Radi se o pravima građana EU u Velikoj Britaniji i o Britancima u EU posle „bregzita“, ali i o novčanim zahtevima EU upućenim Velikoj Britaniji i teškim pitanjima koja se tiču granice na irskom ostrvu (...) Za nesuglasice se postarao britanski predlog o pravima građana EU u Velikoj Britaniji. Oni bi posle „bregzita“ – uz mnogo birokratskih peripetija – trebalo da pojedinačno podnesu zahteve za dozvolu boravka. London tvrdi da će građani EU koji su u Velikoj Britaniji najmanje pet godina, tamo i dalje moći da žive i rade. Doduše, nije naveden datum od kojeg bi taj rok važio.“
„Isto tako nejasno je i pitanje šta će „bregzit“ značiti za građane EU koji nisu proveli pet godina u Velikoj Britaniji, i kako će biti rešen status članova njihove porodice. Nazire se i spor oko novca. EU traži od Velike Britanije da vrati novac koji je dobila kao članica, na primer, za različite programe, penzije ili kojekakve otvorene račune – reč je o oko 100 milijardi evra. Britanci do sada nisu pokazali spremnost da plate tu sumu“.
Dnevnik Špigel onlajn je objavio tekst gostujućeg autora Štefan-Gec Rihtera, izdavača i glavnog urednika internet magazina za globalnu privredu, politiku i kulturu Globalist: „Može li („bregzit“) da bude malo mekši? Iako je u poslednje vreme među vladajućim britanskim konzervativcima sve više glasova koji traže da se sa tvrde linije pređe na nešto mekši, Torijevci su ubeđeni: Britanci će dobiti posebnu ponudu, kakva još nije podneta nijednoj druoj članici EU. Ono što za kontinentalne Evropljane izgleda kao enormna arogancija, jeste zapravo vera u to da je Britanija nešto posebno. Torijevskoj eliti je nominalno stalo do velikih ideja kao što je „suverenost“. Ali, iza te pozicije je namera da se dobije nešto posebno.“
„Oni koji žive u nekoj od preostalih 27 zemalja EU, čude se ponašanju britanske vlade, između ostalog i zato što su Britanci drugima intenzivno demonstrirali vezanost za pravila i ekskluzivnost života u klubu. I tako kontinentalni Evropljani zaista vide EU kao klub koji se ne raspada pre svega zato što se njegovi članovi pridržavaju pravila koja su sami postavili. Međutim, Torijevci na EU gledaju kao na samoposlugu u kojoj mogu sami da odlučuju o tome koja pravila im odgovaraju a koja ne. Britanija će i po izlasku iz kluba nastojati da dobije specijalan deo kolača. Ona bi najradije ostala u izvršnom odboru EU kako bi mogla da spreči da Klub preduzme nešto što je protivno interesima Ujedinjenog Kraljevstva.“
Zidojče cajtung je objavio tekst pod naslovom „Sumrak bregzita“. Tu, između ostalog, piše i ovo: „Pristalice tvrdog „bregzita“, koji bi značio napuštanje zajedničkog tržišta i carinske unije, postaju agresivnije, i to zato što raspoloženje u zemlji kao da se promenilo. Jedna anketa je nedavno pokazala da bi više od polovine Britanaca bilo za novi referendum o izlasku iz EU. Osim toga, sve je jasnije da neka od ključnih obećanja koja su pristalice „bregzita“ davala za vreme predreferendumske kampanje – nisu ispunjena.“
„Odavno više niko ne govori o tome da će 350 miliona funti (oko 400 miliona evra) koje će London uštedeti kada više ne bude morao da plaća doprinos Briselu, biti uloženo u domaće zdravstvo. A izgleda da nije tačna ni tvrdnja da se za građane EU u Velikoj Britaniji i Britance u EU ništa neće promeniti“, piše Zidojče cajtung.
Priredio: Saša Bojić