Posle izbora – obračun sa medijima

Vest je odjeknula u redakciji „kao bombaški teroristički napad“ – tako su novinari „Mađar Nemzeta“ opisali svoja osećanja, kada su pročitali da im se redakcija zatvara „zbog finansijskih teškoća“. Tako je na naslovnoj strani poslednjeg broja objavljen širok crni flor sa natpisom „1938 – 2018“. Redakcija je objavila svoju izjavu u kojoj piše i ovo: „Verujemo da u Mađarskoj i dalje mogu da postoje demokratija i nezavisno informisanje javnosti. Nadamo se da ćemo se vratiti!“

Sve na prvi pogled izgleda kao priča o još jednom nezavisnom mediju koji je zatvoren posle pobede Viktora Orbana na izborima. Ali priča je mnogo kompleksnija.

Stari školski drug

Mađar Nemzet, što znači „mađarska nacija“, po završetku komunističke diktature je bio perjanica nacionalnokonzervativnih medija. Godine 2000. je list u jeku kontroverzne fuzije sa jednim drugim desničarskim listom potpao pod kontrolu kontroverznog oligarha Lajoša Simičke. On je školski drug Viktora Orbana u čijoj partiji Fides je dve i po decenije bio siva eminencija. Dugo nije bilo čak ni njegovih aktuelnih fotografija. Simička je u Mađarskoj sagradio poslovnu imperiju Kezgep, u koju spadaju građevinski i medijski koncerni, a organizovao je i finansiranje Fidesa iz pozadine, i starao se o njenoj finansijskoj nezavisnosti, ponekad i uz pomoć spornih dilova.

Kada je Orban pobedio na izborima 2010, Simičkina imperija je na besprimeran način profitirala na javnim tenderima, a njen vlasnik je postao jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi u državi. No, pošto je Orban počeo da sarađuje i sa drugim oligarsima, došlo je do sve većih razmimoilaženja i na kraju i do otvorenog sukoba i sloma između nekadašnjih prijatelja. Simička je sve to kasnije predstavljao kao da je pokušavao da odvrati Orbana od njegovog antidemokratskog kursa. A insajderi prenose da je Simička suviše otvoreno pretendovao na suvladarsku poziciju.

Novinarstvo vođeno interesima

Kada je u tom sukobu, u februaru 2015, Simička javno izrekao jednu uvredu na račun Orbana, mediji koji su bili u rukama ovog oligarha su se zdušno okomili na Orbana, iskazujući naklonost stranci Jobik koja je nekada bila na ekstremnim desničarskim pozicijama a od 2014. se prezentira kao umerena naciokonzervativna protivteža Fidesu.

- pročitajte još: Jad i beda opozicije

Sada je počelo da presušuje finansiranje Simičkinih medija, tako da je ostala još njegova televizija Hir TV, i to sa vrlo smanjenom redakcijom. Ostali su pozatvarani, pa tako i Mađar nemzet. Sve i ako taj list nije bio perjanica slobodne štampe, zatvaranje tog lista pokazuje da je nastavljena homogenizacija mađarske medijske scene. Javni servisi su potpuno pod kontrolom vlade, a najveći deo privatnih je u rukama preduzimača odanih Orbanu. Postoje određeni nezavisni internet-portali i radio i TV-stanice, no oni imsju vrlo ograničenu čujnost i gledanost. Samo još komercijalna stanica RTL klub u svom dnevniku prezentira nezavisne informacije koje stižu do velikog broja gledalaca.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android