Posle Angele Merkel – sukobi?
7. decembar 2018.
Od kongresa nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) mnogo se očekuje. Odluka o tome ko će doći na čelo stranke sasvim je neizvesna. A to je za tu stranku sasvim nova situacija. Za kongres u Hamburgu prijavljeno je 1.500 novinara – rekordno veliki broj.
Politikolog Frank Iberal smatra da je odluka Angele Merkel da više ne kandiduje za mesto predsednice CDU – „istorijska“. On smatra da će to biti kongres na kojem će se postaviti smernice za dalju budućnost stranke.
Razdvajanje funkcija predsednika vladajuće stranke i predsednika vlade je za nemačke prilike neuobičajena opcija. Ali ovo ipak neće biti jedinstven slučaj. Poslednji put je tako bilo u martu 2004. Socijaldemokrata Gerhard Šreder se tada – pokušavajući da sprovede čitav niz socijalnih reformi i rezova u dotadašnja socijalna prava građana i prava radnika – našao pod velikim pritiskom unutar svoje stranke i morao je da napusti mesto predsednika SPD. Ipak, on je i nakon toga još 18 meseci bio na čelu tadašnje koalicione vlade sa Zelenima. Pre toga je od 1974. Helmut Šmit (SPD) osam godina bio kancelar, dok je istovremeno predsednik Socijaldemokrata bio legendarni Vili Brant.
Kontrola funkcija – kontrola moći
Kada je reč o Demohrišćanima, tu je potrebno baciti pogled više od pola veka unazad. Tokom 1960-ih, Ludvig Erhard bio je kancelar tri godine, bez da je vodio i stranku. A posle njega, još godinu dana je bilo isto tako s njegovim naslednikom Kurtom Georgom Kizingerom.
Dolaskom Helmuta Kola na čelo CDU 1973. godine, to se promenilo. On je bio neprekidno na čelu stranke 25 godina – najpre dok je ona bila u opoziciji, a potom i kao kancelar, od 1982, pa sve do neslavnog odlaska s te funkcije 1989. Za njega je bilo sasvim jasno: ko želi da oblikuje politiku, taj mora da ima kontrolu nad obe funkcije. Pritom je stranka bila temelj njegove moći, a vlada način sprovođenja političkih ideja.
Sličan stav od njega je preuzela i Angela Merkel. I upravo zbog toga predstojeća smena na čelu stranke – pri čemu Merkelova namerava da do kraja mandata, dakle još otprilike tri godine da ostane na mestu kancelarke – predstavlja i novinu i važnu prekretnicu.
„Zanimljivo iskustvo“
Razdvajanje tih dveju funkcija je jedno – ali isto tako neobična je i situacija u kojoj je sasvim neizvesno ko će biti novi predsednik stranke, s obzirom na to da ima više izglednih kandidata. „To je nešto novo za CDU, zanimljivo iskustvo. To da delegati sada zaista imaju mogućnost izbora“", kaže politikolog Iberal sa Visoke škole za medije i komunikaciju iz Kelna. Trenutno niko ne može da proceni da li će biti izabrana Anegret Kramp-Karenbauer, koja važi za političarku blisku Merkelovoj, ili će to ipak biti Fridrih Merc, koji je svojevremeno bio njen unutarstranačkog protivnika. Jedino oko čega se većina slaže jeste da je treći kandidat, aktuelni ministra zdravlja Jens Špan, autsajder.
Ipak, ko god da pobedi, kancelarka Merkel moraće da se privikne na jedno novo lice, na osobu sa kojom će ubuduće redovno da sedi za istim stolom kada se budu sastajali šefovi koalicionih stranaka u kancelarkinom kabinetu. Prema mišljenju Franka Iberala, to nije samo mala formalnost, to je ključna tačka. Jer onaj ko na tim susretima sedi za stolom, može i da utiče na rasprave. To daje veliku moć osobi koja se nalazi na čelu CDU.
Više kulture dijaloga...
Politikolog Iberal smatra da će to sigurno dovesti do osetnih promena unutar CDU. Za vreme vladavine Angele Merkel je, bez sumnje, mnogo toga dobro funkcionisalo. „Ali jedne stvari gotovo uopšte da nije bilo. Nije bilo rasprava o kontroverznim i suprotstavljenim mišljenjima i stavovima.“
Tradicionalno, velike nemačke stranke uvek u sebi okupljaju različita gledišta, različita krila. Unutar CDU su to više levo-socijalno krilo s jedne i konzervativno, odnosno privredi sklonije krilo s druge, desne strane.
„A baš to desno konzervativno krilo u prošlosti se osećalo zapostavljenim“, kaže Iberal. „Ko god da bude izabran na čelo stranke, on će to sigurno da menja i da „dozvoli više kulture rasprava i dijaloga unutar stranke“. Moguće je da sada demohrišćanima slede rasprave koje socijaldemokrate vode već mesecima.
…i novi „general“
Osoba koja ubuduće bude vodila CDU neće biti samo „sluga stranke“, već će davati i sopstveni takt, želeće da se profiliše. Kada dođe do sledećih izbora za Bundestag, onih na kojima se Merkelova neće kandidovati, predsednik stranke je logičan prvi izbor za novog kandidata za kancelara.
Osim toga, uskoro će morati da bude imenovana i nova osoba na funkciju gneralnog sekretara stranke. Aktuelna sekretarka Kramp-Karenbauer već je najavila da se sa te funkcije povlači – ili na mesto nove predsednice stranke, ili će, kao poražena, mesto da prepusti osobi od poverenja novog predsednika.
Frank Iberal smatra da postoji mogućnost da to bude osoba koja ima „nešto jači profil“ i koja može da „nastupa žešće i intenzivnije“. Ipak, Angela Merkel neće se sasvim povući iz rada stranke. U statutu CDU predviđeno je da je kancelar iz redova te stranke automatski i član predsedništva stranke. To znači da će Angela Merkel i dalje da sedi za glavnim stranačkim stolom.