Odlučuj tiho i bez velike diskusije
6. decembar 2018.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) početkom 2000. Bila je to stranka kojom su dominirali muškarci. Umereno konzervativna, narodna partija. Pomalo dosadna, ali sa jasnim principima. Na listi njenih prioriteta visoko se kotirala liberalna ekonomska politika. I „hrišćanska percepcija čoveka“. Tako je CDU opisao politikolog Oskar Nidermajer.
Samosvena CDU je, međutim, tada bila u krizi. Preživela je težak poraz od Socijaldemokrata (SPD) na izborima. Ubrzo posle toga, Helmut Kol uvodi u svoj kabinet mladu istočnu Nemicu – Angelu Merkel. Zvali su je „Kolova devojčica“. Ali ta „devojčica“ se veoma brzo emancipovala. I više od toga.
U sred afere s donacijama za CDU, Merkelova se u otvorenom pismu distancirala do svog mentora. Samo nekoliko meseci kasnije, ona postaje šefica partije. Kao istočna Nemica, protestantkinja, razvedena naučnica – delovala je kao strano telo u Kolovoj CDU.
Skretanje ulevo
Jedan od onih koji je tada na njenu kandidaturu gledao kritički bio je Fridrih Merc – danas najizgledniji kandidat za njenog naslednika. On je bio jedan od čitavog niza njenih političkih rivala koji su smatrali da bi oni bili mnogo bolji šefovi partije. Među njima je bio i Volfgang Šojble. Ali Angela Merkel ih je sve gurnula na margine. Kada je 2005. postala kancelarka, za nju više niko nije predstavljao opasnost. Kada se radilo o pitanju moći, Merkelova je pokazala čvrstinu. Nastupala trezveno i uljudno.
Helmut Kol predvodio je CDU 25 godina, Angela Merkel više od 18. Nidermajer govori o „eri“ Angele Merkel. „Ne samo zbog dužine njenog predsedavanja, već i zbog toga što je snažno obeležila partiju, jer je i u privrednom i u društveno-političkom smislu skrenula ulevo.“
Sve promene Angele Merkel
Mnoge promene koje su se dogodile pod Angelom Merkel, u Kolovo vreme bi bile gotovo nezamislive. Pritom ona u početku nije delovala kao veliki igrač. Često joj se prigovaralo da predugo taktizira i odugovlači, umesto da donese odluku. Onda je postalo jasno da Merkelova upravo u važnim pitanjima odlučuje tiho, bez da partiji dozvoli da o tome diskutuje. Iznenadila je kod brojnih tema.
2010: Angela Merkel delovala je kao „štedljiva švapska domaćica“. Usred finansijske krize isključuje mogućnost finansijske pomoći za prezaduženu Grčku. Ali, uskoro glasa za prvi paket pomoći kojem su usledila još dva. Evro i održanje Evrope postaju jedna od njenih velikih tema.
2011: Angela Merkel – koja važi za nekog ko se zalaže za nuklearke – nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi preko noći menja mišljenje i vladajuća koalicija pod njenim rukovodstvom odlučuje da se odustane od nuklearne energije.
2013: izjašnjava se protiv dvostrukog državljanstva, što je uvela prethodna vlada Zelenih i SPD. A 2017. pak staje u odbranu „dva pasoša“, a protiv odluke sopstvene partije.
2015: Angela Merkel je 2004. smatrala da je multikulturalno društvo „propalo“. Ali tokom izbegličke krize 2015. izgovara onu svoju čuvenu rečenicu: „Uspećemo!“ Otvorene granice za izbeglice – to mišljenje CDU deli i danas.
2017: Angela Merkel je dugo bila protiv istopolnog braka. Neposredno pred savezne izbore 2017. otvorila je put da se o tome glasa u Bundestagu – i to bez da je bilo pritiska poslaničkih grupa drugih stranaka. Takozvani „brak za sve“ je izglasan.
Nove teme, nove pozicije
Angela Merkel je kao šefica partije CDU gurnula ka političkom centru. Na taj način je i ubirala poene. Mnoge teme koje su tradicionalno bile nešto za šta se zalažu Socijaldemokrate i Zeleni, Merkel je neočekivano izreklamirala kao teme CDU. Na primer: porodična politika. Pod vlašću Angele Merkel, usvojeno je pravo na dečiji dodatak, kao i pravo na mesto u jaslicama. Tako je CDU na saveznim izborima 2013. dobila preko 40 odsto glasova – što je danas za tu stranku samo davni san. Angela Merkel uspevala je da uz pomoć društvenih tema i tema koje se tiču zaštite životne sredine ubere poene i kod konzervativnih birača.
Tek po pitanju migracija i azilantske politike došlo je do podele među Demohrišćanima. Dok su mnogi tražili da se uvede gornja granica po pitanju prihvata potražilaca azila i izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, Merkelova je bila protiv. „Ona je tu zauzela stav i branila ga, bez obzira na sve neugodnosti i kritike“, ukazuje Oskar Nidermajer.
Zbog takvog stava, CDU je na poslednjim izborima 2017. izgubila mnogo glasova. Čak i to što je Merkelova odlučila da se više ne kandiduje za mesto predsedice CDU, svoje razloge ima u migracionoj politici – koje se, inače, svi kandidati za njenog naslednika danas odriču.
„U krajnjoj liniji, bilo je to veoma uspešno vreme za CDU“, sumira politikolog Verner Pelc, koji je i sam član te stranke. No, „tamnu senu na sve baca to što je Merkelova na kraju bula tvrdoglava i nepomirljiva, i nije prepoznala veliku opasnost za CDU: uspon jedne partije zdesna“. On pri tom misli na Alternativu za Nemačku (AfD).
Nova partijska demokratija
Možda se promena CDU koja se dogodila za vreme Angele Merkel, najbolje ogleda u trci za njenog naslednika. Troje glavnih kandidata na regionalnim konferencijama takmiče se jedni protiv drugih. I još neki su se „izvukli ispod pokrivača“ i napadaju dosadašnju šeficu. To je novum kod Demohrišćana: Helmut Kol se za izbore 1998. sam proglasio za kandidata za kancelara.
CDU je danas otvorenija i raznovrsnija. Ona oslikava društvo koje je sve više heterogeno. Doduše, istina je da u redovima CDU postoji i čežnja za ponovnim uspostavljanjem jasnih, konzervativnih pozicija, ali „vreme se neće vratiti unazad, bez obzira ko bude bio njen naslednik“, smatra Oskar Nidermajer. Taj politikolog smatra da to „uopšte i nije moguće“. I dodaje: „To niko i ne želi“. Pitanje je samo „hoće li se u potpunosti nastaviti isto ili će se napraviti umerene korekture“. Jer, za vremenom kakvo je bilo pod „patrijarhom Kolom“, izgleda da većina u CDU – ne žali.