Poruka Kvinte – ko sprečava normalizaciju?
17. avgust 2019.
Zemlje Kvinte pozvale su Beograd i Prištinu da što pre obnove dijalog i istakle da Priština mora da ukine takse, a Beograd da obustavi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
U zajedničkoj izjavi vlada SAD, Francuske, Velike Britanije, Italije i Nemačke navodi se da su zemlje Kvinte ujedinjene u nameri da se postigne puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine kroz sveobuhvatni, politički održiv i pravno obavezujući sporazum koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Status kvo onemogućava napredak Kosova i Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i jednostavno nije održiv. Nakon godina stagnacije došlo je vreme da se stavi tačka na sukobe devedesetih, stoji između ostalog u tom saopštenju.
„Lažna ravnoteža“
Poruka zemalja Kvinte u Beogradu se tumači kao neka vrsta pritiska, ali i pokazatelj da je članicama Kvinte na neki način preko glave kosovskog problema i da bi one želele da se taj problem što pre reši.
U samoj poruci se, međutim, nije čulo ništa što već nije bilo rečeno u brojnim bilateralnim susretima zapadnih političara i lokalnih lidera u Beogradu i Prištini, i možda je to razlog za prilično hladnokrvan stav šefa srpske diplomatije Ivice Dačića koji smatra „da je previše dato na važnosti saopštenju Kvinte i da ti sastanci nisu na visokom nivou“.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić takođe ocenjuje da u tom saopštenju nema ničeg novog za Srbiju i da bi iznenađenje bilo „kada bi zemlje Kvinte rekle Prištini da će da upotrebe mehanizme Cefta kako bi izvršile pritisak da se ukinu takse“. Deo međunarodne zajednice je nekome majka, a nekome maćeha, dodao je Đurić, jer se zbog unutrašnjih problema u Prištini vrši dodatni pritisak na srpsku stranu.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić dodaje da saopštenje Kvinte pokušava da napravi „lažnu ravnotežu“ i ističe da po tom saopštenju „kosovska strana ima pravo da uvede takse jer Srbija vodi kampanju povlačenja priznanja Kosova. A što su onda takse prema Bosni i Hercegovini, jel ona vodi kampanju protiv priznanja“, zapitao se Dačić.
Saopštenje Kvinte prokomentarisao je i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko koji primećuje „kako nismo uočili ništa novo ili ohrabrujuće u izjavi zemalja takozvane Kvinte i smatramo da se unapred stvaraju preduslovi da se Beograd još jednom okrivi za neuspeh dijaloga“.
Predsednik vladajuće DPK na Kosovu Kadri Veselji pozdravio je napore Kvinte i pozvao EU da „zaustavi srpske kolonizacione napore i osudi srpske ratne zločince“, prenose beogradski mediji.
Ko sprečava normalizaciju?
Srbija se nigde nije obavezala da će raditi na podržavanju kosovske nezavisnosti i stoga se od jedne suverene države ne može očekivati da će prestati da lobira protiv te nezavisnosti, komentariše za DW saopštenje Kvinte politički analitičar Dragomir Anđelković:
„Mislim da je stoga nekorektno saopštenje Kvinte, jer se ne mogu u istu ravan staviti suvereno pravo jedne države i uvođenje taksi od strane Prištine. Ako je svrha Briselskog procesa normalizacija odnosa, onda se Albancima mora skrenuti pažnja da sprečavaju normalizaciju odnosa u regionu i zaustavljaju trgovinsku razmenu“, ocenjuje Anđelković.
-pročitajte još: Kosovo zabranilo srpske pasoše
Beogradski mediji inače već danima skreću pažnju da se SAD sve aktivnije uključuju u kosovski proces i saopštenje Kvinte se vidi kao još jedan potez u tom pravcu. Prema tim navodima, administraciji američkog predsednika Donalda Trampa veoma je stalo da se kosovsko pitanje reši pre kraja njegovog prvog mandata, kako bi se taj eventualni spoljnopolitički uspeh koristio u tamošnjoj predsedničkoj kampanji, ali i kao još jedan politički šamar Evropi uz poruku kako se nijedan problem ne može rešiti dok Amerika ne preuzme stvar u svoje ruke.
Nema spremnosti za dogovor
Na taj momenat za DW ukazuje i Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, koji kaže „da poziv Donalda Trampa da lideri Srbije i Kosova dođu u Belu kuću i proslave dogovor očito i dalje stoji. Ali, bojim se da u ovom trenutku Srbija i Kosovo nemaju taj liderski kapacitet u politici koji je spreman da do dogovora dođe. Što se Beograda tiče, imam utisak da srpske vlasti kao da ne žele da se to pitanje trajno reši, jer bi onda na dnevni red došla neka unutrašnja pitanja, a to bi možda značilo i kraj jednog političkog režima“.
Politička javnost u Srbiji nije s previše optimizma dočekala izjavu Kvinte, jer se smatra da su se srpska i albanska strana praktično zacementirale na svojim pozicijama, i da čak i napori međunarodne zajednice imaju ograničeno dejstvo. Postoje doduše i oni koji u saopštenju Kvinte vide uvod u dalje pritiske na Beograd i Prištinu, ali se i tu skreće pažnja na činjenicu da je reč o zemljama koje su priznale Kosovo.
Ako se tome doda da se očekuju izbori na Kosovu, u Srbiji, a zatim i u Americi, stiče se utisak da će se na rešenje kosovskog problema ipak još čekati. Podseća se da je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton već odložio posetu regionu zbog nestabilne političke situacije na Kosovu, a u Beogradu se procenjuje da će iz istih razloga možda biti otkazan i sastanak u Parizu o Kosovu.
-pročitajte još: Kosovo – „kamenčić u cipeli“ koji žulja Balkan
Priština bez pritisaka
Dragomir Anđelković primećuje da se Priština nikada nije suočila s pritiscima koji bi mogli da joj nanesu štetu, jer ne vidi drugi način kako bi se Priština ponašala konstruktivno:
„Mislim na mere koje bi bile usmerene ka njihovoj političkoj eliti ili ka ekonomiji Kosova – a jedino ako osete neku vrstu sankcija mogu da budu kooperativni. Što se tiče Beograda, ne verujem da je Zapadu u interesu da otvara neki novi front protiv Srbije, pre svega jer Srbija nema nikakvu krivicu za prekid dijaloga, tako da i tu ne očekujem dalje pritiske u narednim mesecima. A zbog predstojećih izbora u narednih bar godinu dana, ne očekujem neku značajniju dinamiku oko Kosova“, kaže Anđelković.
Problem koji predugo traje
Osnovna poruka ovog saopštenja Kvinte je, čini se, vrlo jasna, smatra Naim Leo Beširi:
„Ona je vrlo specifično upućena političarima na obe strane, koji se upozoravaju da taj problem predugo traje i da je njegovo rešavanje u interesu oba entiteta. Nerešavanje tog problema onemogućava dalji napredak evropskih integracija, a to onda posledično ima uticaja na standard građana i političku poziciju Srbije i Kosova. Osim možda Rusiji, status kvo, dakle, nikome nije u interesu“, zaključuje Beširi.