Porošenkov sporni novi početak
6. oktobar 2017.
Petru Porošenku se žuri. Mesecima je ukrajinski predsednik pripremao novi plan za odnos prema oblastima pod kontrolom separatista – Donjecku i Lugansku. Detalji su strogo čuvani u tajnosti, konsultacije iza zatvorenih vrata obavljane su samo sa zapadnim partnerima. Sada će sve ići brže. U četvrtak (5.10.) predstavljena su dva zakonska nacrta koja je Porošenko dan ranije doneo u parlament. Oni se nezvanično zovu „zakoni o reintegraciji“ i trebalo bi da omoguće da se oblasti Donjeck i Lugansk vrate pod kontrolu Kijeva.
Slična merila kao i za Krim
U prvom nacrtu „zakona o posebnostima državne politike“, na petnaest stranica se iznosi to što je za mnoge Ukrajince suvišno, ali što Kijev do sada nije definisao zakonom: Rusija je označena kao agresor, a za Donjeck i Lugansk, oblasti koje su pod kontrolom separatista, kaže se da su „privremeno pod okupacijom“. Time su, tri godine nakon izbijanja rata u Donbasu, uvedene slične mere kao i 2014. godine nakon ruske aneksije Krima. Porošenko takođe predlaže da se mirovni pregovori o istočnoj Ukrajini i sporazumi Minsk I i II (sklopljeni u septembru 2014. i februaru 2015. godine u glavnom gradu Belorusije, prim. red.) proglase za prioritetne, posebno u oblasti bezbednosti.
I na kraju, sporna, takozvana „Antiteroristička operacija“ (ATO) trebalo bi da bude preimenovana i preuređena. Kritičara smatraju da je taj naziv isuviše blag i prevaziđen u vojnom sukobu s teškim naoružanjem. Reč „rat“ se doduše ne spominje, već se govori o „odbrani od ruske oružane agresije“. Akcije bi ubuduće trebalo da vodi vrhovni štab ukrajinskih oružanih snaga, a ne kao do sada tajna služba SBU.
Povlačenje vojnika uslov za autonomiju
U drugom, znatno kraćem nacrtu zakona, govori se o „uslovima za mirno rešenje“ zamenskog rata koji je, kako se procenjuje, odneo više od 10.000 ljudskih života. Zakon koji je ukrajinski parlament usvojio u septembru 2014. godine o specijalnom autonomnom statusu za Donbas, i koji je bio ograničen na tri godine, sada bi trebalo da bude produžen na još godinu dana. Taj zakon međutim nikada nije bio primenjen. On između ostalog separatistima garantuje amnestiju, Donjecku i Lugansku daje pravo na jezičko samoopredeljenje, njihovi stanovnici bi imali pravo učešća u regionalnim pravosudnim organima, kao i pravo da osnuju „narodnu miliciju“. Pretpostavka za to bili bi lokalni izbori čije bi održavanje trebalo da reguliše jedan drugi zakon koji još uvek nije usvojen. Porošenkov nacrt zakona predlaže i mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u Donbasu, ali ne kao preduslov.
Već u četvrtak ujutru Porošenko je dopunio nacrt zakona, verovatno da bi on bio što pre usvojen. U novom delu se kaže: zakon može da stupi na snagu tek kada svi borci „ilegalnih oružanih grupa“ napuste Donbas. Takođe bi trebalo da bude uklonjeno i oružje, za koje Kijev tvrdi da dolazi iz Rusije.
Moskva i Donjeck protiv
Porošenkova inicijativa izazvala je kontroverzne reakcije u Ukrajini. Nacrt prvog zakona uglavnom nailazi na odobravanje. Kritikuje se međutim to što zakon obuhvata sporazume iz Minska, u kojima pojedini opozicioni političari vide opasnost za Kijev. Parlamentarni odbor za pitanja bezbednosti već u četvrtak je podržao nacrt zakona čime je otvoren put za njegovo usvajanje. U vezi s nacrtom drugog zakona, onog koji separatistima garantuje poseban status, članovi odbora nisu složni. Protiv Porošenkove inicijative pred parlamentom protestovalo je oko 300 građana. Opoziciona stranka „Otadžbina“ bivše premijerke Julije Timošenko, kao i stranka „Samopomoć“, već su najavile da neće glasati za usvajanje zakona.
I u Rusiji, koja se od početka rata u istočnoj Ukrajini ponaša kao da sa tim nema veze, Porošenkova inicijativa nailazi na kritike. Ona je u suprotnosti sa sporazumima iz Minska i blokira mirovni proces, rekao je Boris Grislov, ruski pregovarač u Minsk-grupi. Sličnog mišljenja su i predstavnici separatista koji upozoravaju na opasnost od eskalacije sukoba.
Stručnjaci: situacija zabetonirana
Na Zapadu reaguju uzdržano. Nemačka vlada ne želi da se izjašnjava o nacrtu zakona koji, između ostalog, Rusiju ocenjuje kao agresora u istočnoj Ukrajini. Jedan portparol vlade za DW je rekao da pozdravlja produženje posebnog statusa kao „važan korak u primeni sporazuma iz Minska“.
Gustav Gresel iz briselske kancelarije trusta mozgova Evropski savet za međunarodne odnose, ne očekuje da će Porošenkova inicijativa doprineti rešavanju problema. „Na terenu zakon neće promeniti ništa, jer – niti će Rusija da se povuče, niti će dogovori iz Minska da se sprovode“, kaže Gresel. Njegov kolega Balaž Jarabik, stručnjak za istočno Evropu iz instituta Karnegi još je jasniji: „On će da zabetonira status kvo.“