Pometnja među izbeglicama

Pometnja je zavladala na glavnoj bečkoj železničkoj stanici u nedelju uveče, nakon što je nemačka vlada najavila da će po hitnom postupku zatvoriti granicu s Austrijom te, shodno tome, privremeno suspendovati i železnički saobraćaj između dveju zemalja.

Amir, 15-godišnji Sirijac, zajedno sa majkom i četvoro braće i sestara, stoji na kraju perona čekajući kartu za Nemačku. Još nisu čuli za privremenu obustavu železničkog saobraćaja između Austrije i Nemačke. Kada su čuli da još ne mogu u Nemačku, rastužili su se. „Da li možemo stići do Nemačke avionom, da li je to moguće“, pita nakon kraće rasprave s porodicom. Odgovor je: „Ne“. Nakon toga ponovo diskutuje sa svojima i samouvereno odgovara: „Otvoriće se opet sutra. Kažem vam, otvoriće se. Verujemo Nemačkoj“.

Hiljade izbeglica, trenutno zaustavljenih u Austriji, nadaju se nastavku putovanja do Nemačke i dalje – neki planiraju da nastave put do Holandije ili Švedske. Helmut Marban, portparol u Nikelsdorfu, u blizini mađarske granice s Austrijom, kaže da je od subote uveče u Austriju iz Mađarske došlo oko 11.000 izbeglica i da je taj broj u nedelju dodatno porastao.

Iako je železnički saobraćaj od Budimpešte prema Austriji i od Austrije za Nemačku obustavljen, hiljade izbeglica nastavile su da pristižu pešice prelazeći mađarsku granicu kod Heđešaloma. Građani su takođe pružali pomoć izbeglicama, prevozeći ih automobilima do granice.

Pometnja

Grupe volontera nastojale su da obezbede prenoćišta za izbjeglice. Klaus Švertner, direktor „Karitasa“, kaže da je njegova grupa mogla da obezbedi prenoćište u Beču za 3.900 izbeglica, iako je očekivano znatno više izbeglica. Volonteri su se brzo organizovali preko „Fejsbuk“ i počeli da prikupljaju ćebad, vodu i hranu. Ipak, nisu sve izbeglice na stanici u Beču planirale da noć provedu u Austriji.

Ipak, mnogi od njih nisu dobili informacije na vreme, budući da ni zvaničnici na železnici nisu na vreme informisani šta se dešava. Dodatna smetnja su i jezičke prepreke, pa dosta pridošlica nije razumelo zašto ne mogu da nastave put za Nemačku.

„Ne u prenoćišta“

Manja grupa Iračana – tri muškarca i jedna žena – kupili su karte do Diseldorfa, nešto pre 17 sati, ali pogrešno im je rečeno da mogu da putuju. Misleći da će ući u voz za Diseldorf, slikaju se ispred vagona.

Šestorica ili sedmorica Sirijaca trče za vozom za Salcburg, za koji imaju karte. Kondukter ih upozorava da najverovatnije neće moći da nastave putovanje, ali oni ipak ulaze u voz odlučni da, ako im ne dozvole da nastave put vozom, pešače preko granice.

Jedanaest Sirijaca stoji naslonjeno na zid glavne železničke stanice u Beču. Amar Drubi, 23-godišnjak, kaže da je putovao osam dana. Deluju iscrpljeno, glave su im pognute, ne pričaju. Kada mu je rečeno da vozovi više ne voze za Nemačku, Drubi nije mogao da poveruje. Krijumčarima su platili po 1.800 evra da dođu do Austrije, gde su se nadali da će se ukrcati na voz. Kako kaže, njihova krajnja destinacija je Švedska.

„Umorni smo. Poslednjih osam dana proveli smo u automobilima i autobusima“, kaže taj plavooki Sirijac. Kada im je ponuđeno da prespavaju u „Karitasovom“ prenoćištu, odmah su se unervozili. Plaše se da ih ne prevare. „Ne u prenoćišta“, odlučno odgovaraju. Drubi potom na svom pametnom telefonu proverava put od Salcburga do Nemačke. Spremni su da, ako treba, krenu pešice.