Granične kontrole – kraj dosadašnje politike

Odluka je došla iznenada. Nemačka „privremeno“ uvodi granične kontrole na granici prema Austriji, najavio je ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer na brzinski sazvanoj konferenciji za novinare u nedelju popodne. Nemačka pomaže, kaže, ali i spremnost da se pomogne ima svoje granice.

U prevodu, to je zapravo priznanje propasti taktike iz poslednjih sedmica – da se sirijskim izbeglicama u neograničenom broju odobrava azil i da se jednostavno dopušta da bez kontrole ulaze u zemlju. Od kraja avgusta samo u Minhen stiglo je 60.000 ljudi – previše za grad, previše i za državu koja više nije gospodarila situacijom. Širom zemlje nedostaje domova za smeštaj. U Minhenu su izbeglice u subotu prvi put prenoćile na železničkoj stanici.

Odluka da se ponovo uvedu granične kontrole je de fakto priznanje da pravo na azil ne poznaje granice koliko ljudi može biti primljeno – u teoriji. U praksi je ta granica već dostignuta u samo nekoliko dana.

Dramatične posledice

Kratkoročne posledice tog priznanja su dramatične. Zaustavljen je železnički saobraćaj između Austrije i Mađarske. Više od 2.000 nemačkih policajaca raspoređeno je na austrijskoj granici. U blizini granica sa Češkom i Poljskom, pojačavaju se neselektivne kontrole putnika. Drugim rečima, izbeglice neće tako lako moći u Nemačku ni zaobilaznim putem.

Ogromna policijska sila sada će dakle preprečiti put ljudima koji su se uzdali u teoriju i verovali da pravo na azil ne može imati granice. Oni će se osećati izdano i veliki broj će ipak pokušati da uđe. Sada, kada to više nije moguće legalno, oni će to činiti ilegalno, tajnim prelazima granice. Policija ima zadatak da to spreči.

Reakcije u arapskom svetu

Nakon slika koje svedoče o „kulturi dobrodošlice“, sada će u svet biti poslate slike strogih kontrola. Gledaće se i u arapskom svetu. Ostaje samo nada da će tamo biti razumevanja za činjenicu da je Nemačka došla do granica svojih kapaciteta. U suprotnom Nemačka bi u očima mnogih Arapa iz obećane za tren mogla da se pretvori u omraženu zemlju.

To ne bi bilo čudno jer je debata u Nemačkoj poznata tek malom broju ljudi u arapskom svetu. Poslednjih dana se u Nemačkoj razvila intenzivna diskusija o neograničenom pravu na azil. Manje se o tome pisalo i govorilo u etabliranim medijima, ali zato mnogo više na forumima čitalaca. Mnogi su zabrinuti: da li ćemo uspeti da zbrinemo tolike ljude? Kakvi će biti kapaciteti socijalne države koja mora da se stara o potražiocima azila? Kako stojimo sa mogućnostima kulturne integracije? Mnogi čitaoci imaju osećaj da su zaobiđeni prilikom donošenja odluke.

Problemi sa komšijama

Odluka da se Sirijcima dozvoli neometani ulazak u Nemačku izazvala je burne reakcije u komšijskim državama i, posebno, u istočnoj Evropi. Tamošnji politički prvaci ukazuju da nemačko obećanje ima efekat grudve koji se teško može tačno predvideti. Sve dok spoljne granice Evropske unije nisu obezbeđene, ne sme biti ni nekontrolisanog ulaska u Nemačku, kažu ti političari, pozivajući se na Šengenski sporazum.

Ponovno uvođenje kontrola drastično će smanjiti podsticaj da se što brže krene ka Nemačkoj. To stvara prostor za hitno neophodnu harmonizaciju politike azila u okviru EU. Kada su izbegličke rute stopirane, onda ponovo može da se priča i o kvotama za raspodelu izbeglica.

Teške odluke

Odluka državne i pokrajinskih vlasti da uvedu kontrole granica je de facto politiku azila iz prethodnih sedmica preokrenula u njenu suprotnost. Uspostavljene su granice. Gde će one tačno biti, koliki je broj onih srećnika koje će zemlja primiti, a koliki onih nesrećnika koje neće – o tome će se još žustro diskutovati. To je jedno od najbolnijih i etički najkomplikovanijih pitanja uopšte. Od juče je jasno: Nemačka sebi mora da postavi to pitanje.