Poljska zagonetka
22. jul 2017.
Donald Tramp kao da je bio iznerviran na nekoliko sekundi. Predsednik SAD je u svom govoru u Varšavi – koji su inače pratile ovacije – u jednom trenutku pomenuo prisutnog Leha Valensu, na šta se začulo glasno negodovanje iz redova pripadnika stranke PiS. Valensa je i u Americi, kao i drugde na svetu, možda jedini Poljak za kojeg svi znaju, simbol inadžijskog poljskog samopouzdanja, koji je pohvalno pomenuo Tramp. Ali Trampu očigledno niko nije objasnio kako je taj čovek mogao da postane omražena figura za poljske desničare. Predsednik SAD je na trenutak zastao, i kao da je nešto hteo da kaže, ali je potom nastavio sa pohvalom poljskom duhu otpora.
A gde je taj otpor danas, pitaju se sada oni koji malo bolje poznaju Poljsku. Zašto je zemlja sindikata „Solidarnošć“, koja je pre četvrt veka doprinela raspadu Istočnog bloka, gotovo bez otpora upala u novu jednopartijsku vladavinu? Jeste da se ponovo svakodnevno demonstrira, u Varšavi, Poznanju i nekim drugim mestima, ali zašto tek za poslednju sednicu Sejma pred letnju pauzu? Zašto tek u pet minuta posle dvanaest?
Ako pitate one koji ne protestuju, dobićete čitav spektar odgovora koji ipak liče jedan na drugi. Lekarka Dorota iz Katovica vidi da je njena zemlja u opasnosti, ali ne protestuje. „To ne donosi ništa“, kaže odmahujući rukom. „Osim toga, bojim se da ću se naći na nekoj listi i posle toga imati probleme na radnom mestu. Uopšte, broj ljudi koji strahuju od posledica, kazne ili neke druge vrste posledica, raste. „Mi odgajamo tuđe dete, i moramo se držati zakona“, kaže prevodilica Magdalena, „inače će nam oduzeti to dete“
Mnogo je izvora srdžbe
No, u Poljskoj je pre svega danas ogroman broj onih koji su potpuno okrenuli leđa politici, medijima i javnoj diskusiji. Sezonski radnik Marek kaže da je izgubio svako poverenje u medije koji, kako kaže, slede samo sopstvene interese. „Sve je to samo veliki šou“, kaže on. U debati o pravosuđu ne veruje nijednoj strani.
U Poljskoj je zavladala sveopšta zasićenost politikom. To oseća i Marčelina Zavisa, liderka mlade levičarske stranke Razem („Zajedno“), stranke nastale od nevladinih organizacija. Razem želi da razbije zabetonirane političke blokove. „Dvadeset pet godina čekamo da se problemi konačno reše“, kaže. Razem podržava projekte koje smatra ispravnim, No, ta stranka ne može da osvoji cenzus od pet odsto. „Teško je zadobiti poverenje“, priznaje Zavisa. Poverenj u politiku je u Poljskoj prema njenim rečima, ravno nuli. NI pravosuđu nije uspelo da povrati poverenje otkako je pala Gvozdena zavesa. Nema velikih presuda, markantnih signala političarima, signala iz kojih bi se jasno videlo da pravosuđe ima svoje samopouzdanje. Neki bi voleli da čuju i neku oštru presudu nekom od bivših komunističkih funkcionera. To što je zemlja još uvek u rukama postkomunističkih struktura, kako to tvrdi PiS, po mišljenju prevodilice Magdalene nije glavni problem: „Problem su loša iskustva sa pravosuđem, pa i ona mala“. Sudski postupci traju beskonačno dugo ponašanje službenika je arogantno.
No, oko 20 odsto poljskih građana generalno demonizuje sudije i raduje se što je „tim tamo gore konačno pokazano gde im je mesto“. Takvi građani su glasniji od ostalih – i odani su. „Pis" ima vrlo odane sledbenike, kaže varšavski politikolog Jacek Kuharčik, i dodaje da različite opozicione grupe oraju da se bore za sopstveni kredibilitet. „Na poslednjim izborima, 18,6 odsto birača je glasalo za PiS“, podseća Kuharčik. Ali, to je bilo dovoljno, jer je većina umerenih birača bila demobilisana.
Ponovo je otkriven „mali čovek“
Stranke kao što je PiS su ujedinile te proteste, i podstakle ih. Kačinjski je pridobio i mnoge birače levičarskih stranaka jer je obećao da će njegova stranka čuvati interese malih ljudi. A to se dopada ljudima kao što je penzioner Ludvik, koji kaže da je imao distanciran odnos prema svim strankama, ali da je onda došla PiS: „Ljudi hoće da se nešto promeni. Da nam se više ne govori kako smo ljudi druge kategorije. Svaki čovek želi da bude uvažen“. I zato je, kaže, zadovoljan najnovijim razvojem događaja.
Ne misle svi Poljaci ni izdaleka da Kačinjski zaista brine za „malog čoveka“. Ali samo je mali broj onih koji se ozbiljno protive njegovoj politici. No, leto će pokazati da li će možda ipak biti dostignuta kritična masa onih koji su svesni šta je sve na kocki.