Početak kraja Kačinjskog?
21. jul 2017.
Bili su to dani i prizori koji će ući u poljsku istoriju – i potresni i zastrašujući istovremeno.
S jedne strane demonstranti koji pred zgradama sudova u njihovim gradovima pale sveće, kao da smatraju da je pravna država već mrtva. I na sedište Vrhovnog suda projektuju svetlosni natpis „Ovo je naš sud“.
Poslanici opozicije koji tokom zasedanja parlamentarnog Odbora za pravosuđe ustaju i pevaju nacionalnu himnu „Još Poljska nije propala“. A u plenumu skandiraju: „Nezavisno sudstvo!“
Poljski predsednik Andžej Duda koji po prvi put svoju sopstvenu stranku poziva na umerenost i izlazi u susret opoziciji.
S druge strane, iz ovih dana ostaće u sećanju i odvratni prizori: nacionalno-konzervativni šef samovladajuće stranke Jaroslav Kačinjski koji u Sejmu, bez ikakvog pravila i reda, jednostavno odjuri za govornicu i opoziciju napadne kao „ubice moga brata“, „izdajničke gubice“ i „gadove“.
A zatim komešanje i fizički sukobi kakvih u poljskom parlamentu u novije doba nije bilo. Barikade i prepreke koje od Sejma prave utvrđenje. Policija u stanju uzbune, napetosti bez kraja. Mržnja i prezir na svim stranama. Čitava zemlja u vanrednom stanju.
Strah umerenih pristalica vlasti
Uprkos svemu tome, ti prizori nose u sebi i neku vrstu katarze. Mnogi umereni birači stranke Jaroslava Kačinjskog doslovno su se uplašili od onoga što su videli: ispad besa i čiste mržnje skinuo je masku s lica šefa njihove stranke i vlastodržaca u Poljskoj. Lako je poverovati da se kod njega u osnovi radi samo o osveti. O rešavanju lične traume. O pretvaranju ličnih trauma u politička sredstva. Da li Kačinjski zaista ozbiljno misli da su mu potrebni poslušni sudovi kako bi mogao da kazni Donalda Tuska i ostale „gadove“ koje smatra odgovornim za smrt svoga brata?
Kratak noćni nastup Kačinjskog u Sejmu mogao bi da bude početak njegovog političkog kraja. I ranije je bilo jasno da će do toga jednog dana doći: Poljska koja je svoju slobodu u 20. veku uspešno odbranila od dve spoljne totalitarne sile, neće dozvoliti da joj neko iznutra tu slobodu oduzme. Napuštanje trenutne politike poljske vlade samo je pitanje vremena. I cene.
A ona bi mogla da bude ogromna. Ako se zaista ispune pretnje Evropske komisije da će aktivirati član 7. sporazuma Evropske unije, to bi nanelo ogromnu štetu ugledu Poljske – pa čak i ako saveznik Kačinjskog Viktor Orban uspe da vetom sprečiti najgoru kaznu, oduzimanje glasa Poljskoj u Savetu EU.
Varšavu bi pre svega skupo mogao da košta postupak povrede evropskog ugovora. O tome ne odlučuju vlade zemalja-članica, već samo Evropska komisija i Evropski sud koji može da odredi i novčanu kaznu. A ako povrh toga dođe recimo i do smanjivanja (evropskih) dotacija za poljoprivredu, onda bes poljskih seljaka Kačinjski politički neće uspeti da preživi.
A piše u Bibliji...
Ono što je u svakom slučaju neprocenjivo jesu zdravlje i životi svakog poljskog građanina. S obzirom na konfrontativan i beskompromisan politički stil Kačinjskog i zatrovane atmosfere u zemlji prepunoj mržnje, dovoljna je samo jedna iskra pa da situacija eskalira. „Onaj ko seje vetar, taj žanje oluju“ – ne piše uzalud u Starom zavetu. Poljska je već dala dovoljno žrtava za svoju slobodu. Zaslužila je da konačno uživa i živi u trajnom miru i slobodi.