Politički triler od 86 centi

Na prvi pogled radi se o tričavih 86 centi. Za toliko bi trebalo da se poveća mesečna pretplata koju građani Nemačke plaćaju za javni servis. Od 1. januara bi ona, prema predlogu finansijske komisije, iznosila 18,36 evra po domaćinstvu.

Već danima oko toga traje politički triler čiji je epicentar u Magdeburgu, glavnom gradu pokrajine Saksonija-Anhalt. Jer, to je jedina nemačka pokrajina gde još uvek u pokrajinskom parlamentu nema većine za poskupljenje pretplate.

Pretplata je regulisana takozvanim državnim ugovorom, a njegove promene mora da odobri svih šesnaest pokrajina. Ukoliko jedna to ne učini, od promena nema ništa. Tako u stvari svaka pokrajina ima pravo veta.

U Saksoniji-Anhalt, jednoj od manjih nemačkih pokrajina sa dva miliona stanovnika, političari o javnom servisu ne misle bogzna kako dobro. I ne libe se da to kažu. Obično smatraju da je istok Nemačke – deo koji je nekada činio DDR – zapostavljen u izveštavanju.

Iz tih razloga ni poslanici Demohrišćana (CDU) u pokrajinskom parlamentu ne žele da podrže povećanje pretplate. A bez njih većine nema – jer se povećanju protivi i opoziciona desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).

Premijer smenio svog partijskog šefa

Situacija je bizarna – dok pokrajinski premijer Rajner Hazelof (CDU) pokušava da ubedi poslanike da glasaju za poskupljenje i tako spase fragilnu vladajuću koaliciju sa Socijaldemokratama (SPD) i Zelenima, poslanicima CDU ne pada na pamet da popuste.

„Ne bi bio dobar signal da propadne državni ugovor“, rekao je Hazelof medijima. „Svaki poslanik u Saksoniji-Anhalt nosi građansku odgovornost za to.“

Demohrišćanski poslanici se pozivaju i na koalicioni ugovor u kojem je dogovoreno da se visina pretplate za javni servis održava na „stabilnom nivou“. SPD i Zeleni odgovaraju da to podrazumeva i povremena poskupljenja koja bi pratila inflaciju, a da je 86 centi čak i manje od stope inflacije.

Koplja se više lome oko jednog tabua. Naime, Demohrišćanima se prebacuje da su u istom čamcu sa desničarima iz AfD koji pak načelno odbacuju javni servis, smatrajući ga pristrasnim i odnarođenim.

SPD i Zeleni prete da će oboriti pokrajinsku Vladu ukoliko poslanici CDU ostanu pri svome.

I sama CDU je podeljena. Ove sedmice je premijer Hazelof najurio iz pokrajinske Vlade ministra unutrašnjih poslova Holgera Štalknehta nakon što je ovaj u jednom intervjuu rekao da bi CDU u pokrajini mogla da vodi i manjinsku Vladu.

Pikantno u tome je što Štalkneht obavlja funkciju partijskog šefa CDU u Saksoniji-Anhalt. Sada je najavio da će se povući i sa te funkcije kako bi „smanjio štetu po stranku, funkciju, porodicu i sebe“.

Kriza do Berlina

Na noge se diglo i čitavo partijsko rukovodstvo iz Berlina. Oni ubeđuju poslanike u ovoj istočnoj pokrajini da ipak podrže poskupljenje pretplate i po ovom pitanju ne sarađuju sa AfD. Zeleni i SPD sa druge strane koriste priliku da optuže CDU za saradnju sa radikalnim desničarima.

Demohrišćani „moraju da se odluče da li ostaju uz stranke koje konsekventno izopštavaju AfD“, piše Špigel u jednom komentaru. „Ili su spremni da sopstvenim odlukama dopuste da desničari učestvuju u kreiranju politike i tako postanu prihvatljiviji?“

Trenutak je osetljiv za CDU, najveću nemačku stranku čija je dugogodišnja šefica bila kancelarka Angela Merkel. Njena naslednica Anegret Kramp-Karenbauer nije znala da pomiri suprotstavljene frakcije i odavno je najavila ostavku – partijski kongres na kojem bi se birao naslednik odlaže se zbog korone.

Pandemija je bila vetar u leđa za popularnost CDU jer građani pre svega u Angeli Merkel vide osobu koja stvari drži pod kontrolom. Ankete sada vide Demohrišćane na oko 36 odsto glasova, oko tri procenta više nego što su dobili na poslednjim izborima 2017. godine.

Međutim, izbor naslednika Kramp-Karenbauer preti da ponovo ojača podele u stranci. Jedan od kandidata, konzervativni Fridrih Merc, pokazao je razumevanje za stav partijskih kolega iz Magdeburga rekavši da se „posebno u vreme korone može kritikovati povećanje pretplate“.

„Uostalom, potpuno je nebitno kakvo mišljenje o tome ima AfD“, dodao je Merc.

„Protivpožarni zid“ oko desničara

Slična tematika vladala je i nakon poslednjih pokrajinskih izbora u Tiringiji. U februaru je, uprkos izbornoj pobedi Levice, najpre za premijera izabran Tomas Kemerih iz redova Liberala i to glasovima CDU i AfD. Pod velikim pritiskom je samo dan kasnije podneo ostavku.

Etablirane stranke tako i dalje odolevaju da izbegnu svaki (pri)vid saradnje sa AfD, smatrajući da je ta stranka van demokratskog konsenzusa. Zaobilaženje AfD vodi sve tanjim i napetijim vladajućim koalicijama, pre svega na istoku zemlje gde desničaru uživaju podršku od preko 20 odsto u proseku.

Komentator lista Tagesšpigel navodi da je „protivpožarni“ zid protiv AfD važniji nego ikad jer ta stranka „sve više tone u desničarski ekstremizam“. Ipak, nema smisla odustajati od svoje politike samo zato što AfD kod date teme ima sličan stav: „Ko iz straha odustaje od svojih ubeđenja – time daje još više moći AfD. To je moć da ukinu neke teme i parališu debate“, piše berlinski list.

Još je neizvesno kako će se rasplesti saga u Saksoniji-Anhalt. Prošle srede je održana sednica odbora za medije pokrajinskog parlamenta koji je trebalo da preporuči odluku o pretplati za javne servise. Tamo prisutni poslanici uspeli su da se dogovore jedino da odluku odlože za dolazeću sredu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android