Jednodnevni premijer – zemljotres u Nemačkoj
6. februar 2020.
Tomas Kemerih će ući u istoriju nemačke politike, ali ne onako kako je možda sanjao. Političar Liberala je u sredu izabran za premijera pokrajine Tiringije, a već u četvrtak je najavio ostavku.
„Da, prihvatam izbor.“ To je bila kratka rečenica kojom je Kemerih u sredu izazvao zemljotres na političkoj sceni, talase protesta, teških reči i naposletku sopstvenu agoniju.
Nakon što nakon dva kruga glasanja nijedan kandidat za premijera nije imao većinu, u trećem krugu je Kemerih iznenađujuće pobedio. Jer, osim njegovih Liberala i Demohrišćana (CDU), za njega su glasali i poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
Tada je Kemerih mogao da spreči sve što je usledilo, samo da je na formalno pitanje predsednice parlamenta rekao da odbija da bude tako izabran. Ali on je prihvatio. U četvrtak se povukao tvrdeći da je sve bio „perfidni trik“ AfD kako bi se „naškodilo demokratiji“.
„Saradnje sa AfD nije bilo, nema je, i neće je ni biti“, rekao je Kemerih. On je najavio ostavku i predlog da se parlament raspusti i da se ide na nove izbore. Dodao je da će njegova stranka – koja je inače na jedvite jade preskočila cenzus – nastaviti da se bori protiv „ekstremista sa desnice i levice“.
Rušenje jednog tabua
Pitanje je da li se duh može vratiti u bocu. Političari gotovo svih stranaka i štampa jednodušno su ocenili da je u sredu srušen tabu – bio je to prvi put da je neko došao na vlast glasovima AfD, stranke koja se u političkom mejnstrimu ocenjuje kao ekstremistička i sa kojom nije uputno sarađivati.
Uz to bi vlada koju na kraju Kemerih neće ni formirati bila manjinska, sastavljena od Liberala i Demohrišćana, te bi stalno bila upućena na podršku AfD.
„Sramotno rukovanje“, objavio je tiražni tabloid Bild na naslovnoj strani u četvrtak, sa fotografijom na kojoj se vidi kao Kemerih prima čestitke od Bjerna Hekea, lidera AfD u Tiringiji, koji se broji u najeskstremnije krilo stranke i često koketira sa nacizmom.
„Neoprostivo“, rekla je i kancelarka Angela Merkel o dešavanjima u Tiringiji u kojima su učestvovali i njeni Demohrišćani. Šefica te stranke i ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer pripretila je odboru u Tiringiji.
Sa druge strane, Socijaldemokrate su pripretile raskidom koalicije sa CDU na saveznom nivou. Jedan od protesta pred centralom CDU u Berlinu predvodio je lider socijaldemokratske omladine Kevin Kinert koji je oštro kritikovao pakt sa AfD.
Pitanje od milion dolara je da li je ikakvog pakta bilo ili je AfD ugrabila priliku da sebi poveća značaj tako što u trećem krugu glasanja za premijera nije glasala za svog kandidata već za liberala Kemeriha. Tokom četvrtka se pojavila nepotvrđena vest da je o svemu unapred bio obavešten te da je stvar odobrio lično Kristijan Lindner, šef Liberala na saveznom nivou.
Lindner se u četvrtak obreo u Erfurtu, glavnom gradu Tiringije, u akciji ograničavanja štete: „Saradnja sa AfD na bilo koji način ne sme biti opcija ni za jednu demokratsku stranku u Nemačkoj“, rekao je on. Najavio je da će zbog ovih događaja na predsedništvu stranke postaviti pitanje poverenja.
Politički pat
Formiranje vlasti u Tiringiji traje neprijatno dugo, još od izbora krajem oktobra. Na tim izborima je Levica ostvarila istorijsku pobedu, osvojivši čak 29 od 90 poslaničkih mesta. Očekivalo se tako da Bodo Ramelov, prvi levičarski premijer u istoriji ponovo ujedinjene Nemačke, nastavi da vlada.
Međutim njegovi dojučerašnji koalicioni partneri, Socijaldemokrate (8 mandata) i Zeleni (5 mandata), podbacili su na izborima te je koalicija izgubila većinu. Druga najjača stranka postala je AfD (22 mandata), sledili su Demohrišćani (21), a cenzus su preskočili i Liberali (5 mandata).
Iz partijskih centrala CDU i Liberala su ostali na stajalištu da se, osim sa AfD, ne sme sarađivati ni sa Levicom. Odbijeno je i više ponuda da podrže manjinsku vladu Levice, Socijaldemokrata i Zelenih, te se tako ušlo u mučnu političku blokadu.
„Ispao sam budala jer sam mislio da razgovaram sa demokratama“, rekao je Ramelov za Špigel nakon glasanja u sredu. „Umesto toga su me smenili uz pomoć glasova fašista.“
Dva su moguća izlaza – novi izbori za koje se zalažu Liberali i savezno rukovodstvo CDU. Ili takozvano konstruktivno glasanje o nepoverenju premijeru tokom kojeg bi se iznašla većina za nekog drugog kandidata, verovatno Ramelova.
Stvar se usložnjava jer deluje da se pokrajinski odbor CDU odmetnuo od partijske centrale i pitanje je koliko će igrati na svoju ruku.
Poslednje ispitivanje javnog mnjenja sa kraja januara pokazuje da bi građani male pokrajine koja je ranije bila deo DDR glasali slično kao krajem oktobra – gotovo trećina bi glasala za Levicu (32 odsto), sledi AfD (24) pa CDU koja je oslabila za dva procentna poena (19 odsto), zatim Socijaldemokrate (8), Liberali i Zeleni (po 6). No to je bilo pre zemljotresa.
Poslednja dešavanja su svakako upropastila neke reputacije i verovatno će padati političke glave dok oluja ne prođe. To sve teško da doprinosi rejtingu Demohrišćana i Liberala, ali bi moglo da se isplati Alternativi za Nemačku. Narativ te stranke je „borba protiv establišmenta“, a sada još jednom mogu da pokažu građanima kako ih je „establišment“ izolovao.
Kako god da se raspetlja, zvanično se premijer Tiringije vše ne zove Bodo Ramelov nego Tomas Kemerih. On će i kada podnese ostavku morati da tehnički bude na vlasti dok neko drugi ne bude izabran.
Bizarno je da će za februar Kemerih dobiti premijersku platu i dodatke od 17.537 evra. Čak i da neko drugi sutra postane premijer, Kemerihu po pravilima u narednih šest meseci sleduje „prelazna naknada“ od ukupno 75.468 evra.