Pogrešan start nove vlade
17. jul 2017.
Početak rada nove rumunske vlade premijera Mihaija Tudosea što se dogodilo krajem juna, trebalo je da okonča političku krizu u toj zemlji koja traje mesecima. To je u najmanju ruku bio cilj socijaldemokrata (PSD) i njihovog levoliberalnog mlađeg partnera – alijanse liberala i demokrata (ALDE). Moćni šef PSD Liviu Dragnea smenio je svog premijera Sorina Grindeanua jer ovaj više nije prihvatao naredbe iz partijske centrale. Pri tom se pre svega radilo promenama u pravosuđu i borbi protiv korupcije.
Dragnea, koji je prethodno kažnjavan zbog manipulacija na izborima i protiv koga se vode dalje istrage zbog sumnji na zloupotrebu vlasti i korupciju, svim sredstvima je pokušao da razvodni zakone kako bi ipak on postao premijer. Sadašnji zakoni naime, zabranjuju onima koji su kažnjavani da preuzmu pozicije u vladi.
Brojne greške
Novi premijer Tudose – sporan zbog afere oko plagiranja – sada bi u drugom pokušaju mogao sve da uradi kako treba, bar kako to vidi Dragnea. Ipak, početak je bio više nego turbulentan – pre svega kada je reč o ekonomiji i finansijama. Najavljene mere vlade uplašile su i građane i investitore. Porez za bogate i odlaganje predviđenog smanjenja poreza na dodatu vrednost za godinu dana, trebalo bi da donese više novca u državnu kasu. Posebno se problematičnom smatrala namera – jedinstvena u Evropskoj uniji – da se postojeći porez na dobit za preduzeća pretvori u porez na kompletan promet. Poresko opterećenje bi time za veliki broj firmi poraslo, zbog čega su se mnogi uplašili od mogućeg bankrota. Eksperti su zbog toga upozoravali na moguću ekonomsku katastrofu.
Tudose sada povlači ručnu. Tokom svoje prve posete Briselu prošlog utorka (11.7.) on je izjavio da nijedna od tih mera neće biti sprovedena. Razlike između njega i šefa njegove stranke Dragnea i ranije su se mogle uočiti. Tudose, je nakon toga pokušao da smiri situaciju: „iskrene firme“ ne bi trebalo da strahuju od promena u poreskom sistemu, rekao je premijer.
Između reči i dela
Obični ljudi su ljuti jer predizborna obećanja nisu održana. Novi vladin program za 2018. predviđa povećanje minimalne plate na 2.000 leja, što je oko 440 evra. Dragnea se i tu pobrinuo za korekcije i to naniže: na jednoj konferenciji za novinare govorio je o „problemima u komunikaciji“; rekao je da je predviđeno da se naredne godine minimalna plata poveća za 100 leja (na 340 evra).
Generalno gledano, između obećanja i stvarnih planova Tudosove vlade sve više zjapi praznina. To se odnosi i na područje pravosuđa. Tokom razgovora u Briselu on je obećao da će o svakoj zakonskoj promeni kada je reč o borbi protiv korupcije, voditi raspravu sa svim institucijama koje su uključene u tu borbu, dakle i s predstavnicima civilnog društva.
I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Saveta EU Donald Tusk upozorili su na važnost rigorozne borbe protiv korupcije od strane nezavisnog pravosuđa. Samo dan kasnije rumunska vlada usvojila je zakon kojim se krivično osuđenim osobama omogućava da nakon „rehabilitacije“ obavljaju funkcije u vladi.
Borba za vlast se nastavlja
Ipak, ostaje otvoreno da li će Dragnea zaista moći da iskoristi tu promenu. On trenutno ima sasvim druge probleme. Agencija za borbu protiv korupcije (DNA) proširila je istragu protiv šefa PSD nakon što je platforma Rise Project objavila izveštaj, pretpostavlja se tajne službe, u kojem se govori o navodnoj „kriminalnoj mreži“ koju je izgradio Dragnea. Prema navodima DNA, postoje „naznake o korupcijskim deliktima“ jednog spornog građevinskog preduzeća iz okruga Teleorman, čiji je većinski vlasnik navodno bio Dragnea. Kao dugogodišnji predsednik Okružnog veća on je, zajedno s drugim lokalnim političarima, izgradio mrežu i proneverio državne ugovore u visini od više stotina miliona evra. S delom tog novca navodno je finansirao i svoju izbornu kampanju.
Istražitelji pretpostavljaju da je ostatak novca prebačen u Brazil. DNA je zato brazilskom pravosuđu uputio molbu za pravnu pomoć. Dragnea sve optužbe odbacuje i pretpostavlja da iza svega stoji „nova zavera“ američkog milijardera mađarsko-jevrejskog porekla Džordža Sorosa koji želi „njega da ukloni i da uništi PSD“.
Ono što je očigledno jeste da unutrašnje borbe za vlast u PSD nisu okončane ni imenovanjem nove vlade. Pozicija Dragnee deluje oslabljeno. Tome u prilog govore i izrazito kritički tonovi u medijima koji su do sada bili puni hvale za njega. Ne bi bilo prvi put u istoriji te postkomunističke stranke da svog šefa po potrebi – pusti niz vodu.