Svetsku javnost malo ili nimalo zanima ko je na čelu neke nemačke stranke. Ali ovo je drukčije. Veliki listovi poput Njujork tajmsa su prethodnih dana intenzivnije izveštavali o partijskom kongresu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nego o pogrebu bivšeg predsednika Buša. Globalni televizijski kanali su ušli u brejking njuz modus kada je postalo poznato ko će nadalje voditi CDU. Razlog za toliku pažnju ima ime i prezime: Angela Merkel.
Nemačka kancelarka je za mnoge najvažnija političarka sveta. U svetu kojim divljaju mužjaci poput Putina, Trampa i Erdogana, ona važi za glas razuma, za poslednji bastion postojanosti u vremena podela i opasno nabujalih nacionalizama.
No u Nemačkoj je sjaj Angele Merkel izbledeo. Na pokrajinskim izborima su se ređali sunovrati, a kritičari u sopstvenoj partiji postali su toliko glasni da Merkel nije preostalo ništa drugo nego da se povuče sa vrha CDU.
Kada je sredinom oktobra to najavila, krenula je borba potencijalnih naslednika. Premda je Merkel najavila i da hoće da ostane na čelu Vlade do redovnih izbora 2021. godine, odmah je bilo jasno da od tolikog ostanka nema ništa ukoliko stranka na čelo dovede nekog od njenih jasnih protivnika.
Malo je falilo da se to desi. Fridrih Merc je u izjašnjavanju 1001 delegata izgubio sa samo 35 glasova razlike. To je čovek kojeg je Merkel praktično najurila iz politike pre desetak godina i koji je sada već mirisao hladnu osvetu. Podržavali su ga svi oni muškarci koje je Merkel tokom duge karijere povredila, prikočila ili politički zgazila.
Ishod je dakle bio krajnje neizvestan nakon dugog uzbudljivog dana koji je počeo veoma emotivnim govorom kancelarke. Na kraju je pobedila Anegret Kramp-Karenbauer. Izborom favoritkinje Angele Merkel su delegati zapravo glasali i za to da kancelarka izgura poslednji mandat do kraja ukoliko koalicioni partneri Socijaldemokrate ne okrenu ćurak i ne sruše Vladu ranije.
Na spoljnom planu će Nemačka ostati pouzdana, kao najjača ekonomija Evrope ostaće stabilna, glavni pravci Vladine politike ostaće nepromenjeni.
Na unutrašnjem planu će pak biti zanimljivo pratiti da li Kramp-Karenbauer može da izleči bolnu dušu stranke, da ujedini razne frakcije i pruži Demohrišćanima osećaj novog početka. To je hitno potrebno ne samo CDU već i celoj Nemačkoj kako na sledećim izborima nakon verovatnih 16 godina Angele Merkel ne bi pala kao žrtva učmalosti i umora.
U suštini će se raditi o tome da li Kramp-Karenbauer može da se emancipuje od svoje pokroviteljke i prethodnice, da li može da se razmaše i prikupi međunarodno iskustvo koje će je načiniti ubedljivom kandidatkinjom za kancelarku.
Sve to su pitanja za mesece koji dolaze. Za sada se može reći da CDU više nema jednu ženu na vrhu – ima dve.