Po svaku cenu sprečiti nekontrolisani stečaj

Senku na sastanak evropskih ministara finansija u Vroclavu baca spor u nemačkoj vladi, o tome da li je stečaj Grčke dobar izlaz iz dužničke krize te zemlje ili nije. Ministar privrede Nemačke Filip Resler, smatra mogućim - kako stečaj Grčke tako i izlazak te zemlje iz evrozone: „Da bismo stabilizovali evro, više ne sme biti tabua. U to spada i kontrolisani stečaj, čim budu na raspolaganju potrebni instrumenti.“

Kancelarka Angela Merkel ne želi ni da čuje za stečaj. „Takve spekulacije samo bi još više unele pometnju na finansijska tržišta“, izjavila je Merkel nemačkom radiju. Nema tabua, ali pre 2013. stečaj nije moguć, jer će tek 2013. biti spreman stalni fond za pomoć državama u krizi (ESM).

„Mi u monetarnoj uniji sa 17 zemalja možemo imati stabilan evro, samo ako sprečimo nekontrolisane procese. Zbog toga je od velike važnosti da se spreči nekontrolisani bankrot Grčke, jer to ne bi pogodilo samo tu zemlju. Opasnost da budu pogođene i druge zemlje je još uvek veoma velika. Kao što sam već rekla, ako propadne evro, propala je Evropa. Ovde je mnogo toga u igri.“

Trojka proverava grčke finansije

U Vroclavu u krugu ministara finansija EU takođe neće biti tabua – razgovaraće se o svemu, o restrukturisanju dugova, ali i o stečaju. Ipak, još uvek postoji nada da će Grčka sprovesti svoje reforme i planove štednje. Predsednik Evropske komisije Žoze Barozo juče je u Evropskom parlamentu izjavio: „Pozivam Grčku da sada te stvari sa Trojkom privede kraju. Finansijsko zdravlje zemlje bi trebalo da bude stvar cele nacije.“

Trojka se sastoji od predstavnika Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Oni trenutno u Atini proveravaju grčke finansije. Tek kada trojka da zeleno svetlo, Grčka će moći da dobije sledeću tranšu pomoći. Ako novac ne stigne, Grčka bi pala pod stečaj najkasnije u oktobru.

Ministar finansija nemačke Volfgang Šojble kaže da Grčka mora ispuniti svoje obaveze: „Nema popuštanja! Ono što smo se dogovorili, mora se ispoštovati, jer inače gubimo poverenje. Moramo se potruditi da održimo to poverenje, jer sada ionako malo ko odobrava to što mi smatramo neophodnim.“

Ministri će takođe razgovarati o želji Finske za materijalnim garancijama koje ona traži kako bi dala kredit Grčkoj. U Slovačkoj, Austriji i Holandiji, sve su glasniji pozivi da se Grčkoj daju  krediti samo ako se za njih garantuje državnim nekretninama ili učešćima u vlasništvu firmi.

Autori: Bernd Rigert / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković