Šta će biti ako Grčka bankrotira?

Istorija nema primer za takvu vrstu bankrota. Upravo zbog toga nemački ministar finansija Volfgang Šojble zahteva pripremu mogućeg scenarija sa nadom da bi mogao da pomogne u jasnijem sagledavanju problema.

Istovremeno, razmišljanja o neizbežnom kolapsu na finansijskom tržištu povećavaju neizvesnost i samim tim verovatnoću stečaja. Nemački ministar privrede Filip Resler je proteklog vikenda izjavio: „U cilju stabilizacije evra ne sme biti nikakve zabrane razmišljanja o mogućim rešenjima. Pod tim se, ako to bude neophodno, podrazumeva i kontrolisani bankrot Grčke.“

Reakcija tržišta bila je veoma jasna. Širom Evrope cene akcija su pale, evro je pao u odnosu na dolar. Mark Osvald tržišni starteg iz Londona kaže: „Čini se kao da nemački političari nalaze u destruktivnom besu kada je reč o javnim istupanjima o mogućem bankrotu Grčke ili mogućem izlasku iz monetarne unije. Ne treba kriviti tržišta koja pokušavaju da se domognu bunkera i zaštite čeličnim kacigama.“

„Domino-efekat“?

Zaštita jeste neophodna, jer bi u slučaju bankrota posuđeni novac bio delom izgubljen. Države evro-zone Grčkoj su pozajmile milijarde i pružile jemstvo za kredite. Nestanak tog novca povećao bi dug zemalja iz evro-zone, kaže Stefan Homburg, izvršni direktor Instituta za finansijska istraživanja u Hanoveru. „Ako se dogodi ono što ja očekujem, da Grčka u nekom trenutku kaže da nije u stanju da otplati dugove, to će povećati dug Nemačke i dovesti u opasnost nemačke kreditne sposobnosti.“

U tom slučaju Nemačka bi plaćala veće kamate na nove dugove. To samo po sebi ne bi bilo dramatično, ali bi se druge problematične zemlje, kao što su Portugalija, Irska, Italija i Španija, zbog rasta kamatnih stopa, veoma brzo mogle naći u nevolji.

U tom slučaju bi se na finansijskom tržištu mogle očekivati dve vrste reakcija. Spremnost za pružanje pomoći privredno oslabljenim zemljama iz evro zone bi se dalje smanjivala. S druge strane bi se spekulisalo razmišljanjima da je Grčka pod stečajem, i postavljalo bi se pitanje: ko je sledeći? Ova lančana reakcija poznata je kao „domino-efekat“.

Autori: Andreas Beker / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković